Susret

    "Gde si, Sladjo, sto godina se nismo videle?!" uzvikujem iznenađeno, idući u susret nekadašnjoj komšinici i drugarici.
    "Vala, nismo..." otpozdravlja mi sa mnogo manje zanosa.
   "Šta radiš, gde si nestala?" pitam je dalje.
   Sad smo već zastale nasred ulice da se pozdravimo.
   "Tu sam, gde bih bila" nastavlja ona.
  "Kad nam je firma otišla u stečaj, pre tri godine, dugo nisam mogla da nađem  posao. Vidim nema u mojoj struci, pa rekoh - daj šta daš. Radila sam 6 meseci u jednoj menjačnici, ali mi je vlasnik isplatio samo  platu ipo, a doprinose ni za to. Zatim sam radila u jednoj pekari u centru. Uvek dobro snabdevena, ima kupaca, računam dobar promet, biće nešto i plate kad se radi 10 sati dnevno. Vraga! Kada ni posle 2 meseca nisam dobila ni dinara, odustala sam i od toga.


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Idila

Četvrti dan za redom, posle dugog vremena, dinar jača.

Moja mama, penzionerka, zaliva baštu, a našla je i vremena da skokne do komšinice na kafu.

Na poslu, kod klijenta, u pauzi, razmenjujem najnoviji recept za ultra-brzi, ekstra-ukusni ajvar. Komentarišemo novu zvezdu našeg sporta, Zoranu Arunović. Priča se širi na odbojkaše i predstojeće svetsko prvenstvo.

Vratim se kući, kad ono, deca hoće da me vode na "Stare dane". Gostuju: Partibrejkers, Vroom i DJ Flip. 

Dobro, mislim se ja, nije ovo Gitarijada, al' daj šta daš! Drugo, Exx je vodio sina, a mene sinovi vode, al' daj šta daš! Nek je veselo!

U gradu se uveliko u užurbano rezervišu poslednja mesta u busevima za Guču. Sprema se iće i piće! Biće fešte!

  Sednem na trenutak na terasu, protrljam oči, uštinem se! Jok, tu sam!

Mirno mi nekako i čudno. Ovih dana niko nikog nije uhvatio za gušu preko TV-a. Kad se to desi, pola nacije poveća dozu Bensedina. Ovih dana niko nam nije pretio - hoćemo u EU, nećemo u EU!

Temperatura napolju lagano raste, ali svako, kad oseti blagu olabavljnost nevidljive omče oko svoga vrata koja ga drži prikovanim za: prenos skupštine, jutarnji, podnevni, večernji dnevnik, političke tok-šoue domaćih kečera, može naći svoj izvor, rečicu, jezerce, svoju hladovinicu, da se posle napornog rada odmori, nadiše svežeg vazduha i nagleda sjajnih zvezda.

Nije bolje, al je mirnije, al je lepše!

Zato, otvorite račun da im dobrovoljno uplatimo, ko koliko može, još neki mesec leškarenja na egzotičnim destinacijama. Svima- vladi, poslanicima. Da se i mi odmorimo malo! Valjda smo zaslužili! Koncepciju mi remeti Mahlat svojim vrućim postovima, al' s njom ćemo lako...
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Svi smi mi - truba!

      Juče je obeležena,  za divno čudo,  godišnjica smrti dr. Arčibalda Rajsa.

      Njegov pamflet "Čujte, Srbi" može se preuzeti ovde .

      Mi ga,  zasiguro, dosad, nismo čuli. 

      Možda su nas zaglušile trube, možda nas nije briga šta nam je poručio, a možda mi najbolje znamo šta nam je činiti:

 

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Keš, kolica, šmekerica...

Prošlog meseca bila sam prvi put u Gornjem Milanovcu. Mali, šarmantan gradić. Ono što me iznenadilo je kako ljudi brinu o obrazovanju. Sigurno nemaju mnogo više novca za održavanje od Vranjanaca, ali razlika me potukla do kolena. Još uvek osećam mučninu u stomaku jer znam da naša deca i profesori koji svakog dana ulaze u zdanje vranjske gimnazije to svakako nisu zaslužili.

Ovo je milanovačka gimnazija:



a ovo je ono što se naziva vranjskom gimnazijom (za one sa slabijim srcem napomena da su slike koje slede jako potresne):








Ali ono što je deo tog "dekora" je velelepni zgubidanski objekat kakav nigde drugde nisam videla. Ne, nije ni poslovni, ni trgovački, a ne daj Bože, ni obrazovni objekat, iako je nikao na 50 m od gimnazije. Naprotiv, prepun je kafića i zamračenih igraonica. Hm, ima i poneka pekara, jer zaboga ogladni se blejući po vasceli dan (i noć) iako su stolice, fotelje, štagod... po kafićima udobne. Da ne zaboravim, prazno parče prostora između ove dve "obrazovne institucije" noću postaje kultna diskoteka, a šuška se o gradnji otvorenog bazena. Valjda i mi treba da imamo svoje Zrće, Papaju, zar ne?!?





I dok se profesori ove škole trude da učenicima usade ljubav prema nauci, umetnosti i jezicima, svarnost na udaljenosti od 50 m ih žestoko demantuje.
Njoj se pridružuju i aktuelne vlasti države koje nisu odobrile sredstva iz NIP-a za obnavljanje fasade zgrade, a posebno krova koji već dugi niz godina prokišnjava.

O tome je detaljno obavestio i Forum gimnazija ovde . Uzalud!

Meni je potpuno jasno, na osnovu priloženog, šta je zaista važno u ovoj državi:

keš,kolica, šmekerica...

Dragi moji profesori, šta ste ispredavali do sada, koga ste naučili, za šta ste se borili, to vam je...


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post: