2012-02-24

ACTA - ad acta!!!

1 коментара
Dobra većina ljudi jedva preživljava, pa mu ACTA i ne znači ništa, ako će sutra ostati bez posla, struje, hleba... Za nas koji živimo od i za digitalne medije, digitalne podatke, aplikacije i resurse, ACTA je pitanje  a la "to be, or not to be!".
Zato uznemiruje najnovija vest iz Blica da smo kao "vredni" đaci požurili
http://www.blic.rs/IT/308737/Srbija-usvaja-sporazum-ACTA-koji-omogucava-cenzuru-na-netu

Koliko ACTA može biti zloupotrebljen, sve i da ima najbolje namere da zaštiti vlasnike autorskih dela, objasnila nam je Vesna Rakić Vodinelić ovde.

Na osnovu toga, ako zaista, citiram: "Državni organi koji kontrolišu granicu, na osnovu ACTA mogu uživati ovlašćenja koja inače, sme da ima samo sud: prema nekim tumačenjima granični službenici carine mogu da narede pregled lap topa ili IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obične sumnje da sadrže falsifikovana intelektualna dobra (snimke muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni komercijalnoj, a ne, kao što uobičajeno jesu, ličnoj upotrebi (na primer, čl. 16)."  ovo bude važilo, može se desiti da bilo koji poslovni čovek može ostati na granici bez svog laptopa, a možda i kompletne opreme... Na koliko dugo? Ne znamo!

Imamo li u tom slučaju pravnu zaštitu ? Prema ACTA - nemamo! Citiram: " U čl. 12 ACTA nisu sadržane uobičajene procesne garantije za tuženog (navodnog prekršioca prava intelektualne svojine), zato što se privremene mere oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, mogu izreći, a da se tuženom i ne pruži prilika da se izjasni (inaudita altera parte)."

Dok mi dokažemo sva vlasnička prava nad jedno zilion fajlova smeštenih na našem HDD-u , zaglavićemo zatvor! Citiram: "ACTA, pored građanskopravne zaštite, nameće državama potpisnicama obavezu krivičnopravne zaštite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne svojine u čl. 23, što odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU 2004/48 uopšte ne predviđa kriminalizaciju. Pored toga ACTA ne obezbeđuje pravično suđenje i zaštitu procesnih prava okrivljenih. Iako se državama potpisnicama nameće obaveza kriminalizacije, u ACTA se ne pravi razlika između kopiranja koje je korisnik izvršio za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito sticanje profita, budući da se pojam komercijalne upotrebe intelektualnog dobra neodređeno i široko definiše."

Na kraju, iskreno se nadam u međunarodni razum (Wikipedia, Google, i ostali koji su već reagovali) jer se bojim da ga u našim glavama nema...
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

2012-02-22

MTV i GREMI - eve me!!!

0 коментара
Da li je to "naš" Mlađa odustao od Nobela za ekonomiju ???


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

2012-02-17

Ukaki što više, možda ćeš napredovati brže!

2 коментара
Agencija za privredne registre iliti APR  od samog početka, a i danas, ruku na srce, deluje prilično dobro organizovano. Odeš, očas završiš posao bez trauma!  Čudo božije! I sajt im je bio dobar - par klikova i nađeš pun naziv firme i njen PIB, jer nema drugih razloga da gubiš vreme na njihovom sajtu, sem da sa par klikova skineš par neophodnih informacija ili dokumenata.

Jutros žurim da napišem račun novom klijentu. Firma se zove PN, nije me zanimalo kako im je puno ime, da li su privredno društvo ili preduzetnici... Nije moje da pitam već da odradim posao i da sa sajta skinem puno ime i PIB što bi bilo dovoljno da napravim poreski  ispravan  račun. Ali neki pametnjaković je smislio da sajt APR-a redizajnira tako da firmu možeš naći samo ako ukucaš njen matični broj ili deo poslovnog imena ali da ime bude duže od 3 slova. Koliko umem da brojim PN ima 2 slova u nazivu! Probam da unesem sedište firme, čak znam i adresu firme, jer sam odlazila kod njih da uradim posao! Avaj, ništa! Ako adresa nije deo punog poslovnog imena, pretraga je nemoguća. Iako taj podatak postoji u bazi Apr-a. Taj što je redizajnirao krasnu stranu za pretragu koja je dobro služila prethodnih godina i omogućavala da tražite po delu imena, po mestu i adresi i još koječemu misli da ćemo svi pamtiti 6-cifrene matične brojeve svih poslovnih partnera nebi li došli do njihovih 9-cifrenih pib-ova. Nazivi nisu bitni, adrese takođe, a šta ima da pamtimo gde se te firme nalaze.
MATIČNI BROJ JE ZAKON!


Da već nisu imali stranu koja je dobro radila, ne bih se ovoliko nervirala! Dakle, vratite staru stranu za pretragu, ukoliko vam je uopšte bitno da li neko otvara www.apr.gov.rs  

Ilustrativni prilozi...



Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:
Loading...