Wild, wild, wild...beautiful

Pre pet godina, posao me odveo u malo pogranično mesto Bosilegrad. Pet radnih dana, odnosno četiri noći provela sam u hotelu čiji sam jedini bila gost. Hotel - mali, lep, nov. Sagradio ga gastarbajter - povratnik i uglavnom ga koristio za izdavanje vikendom kada su bila kakva slavlja: ispraćaji, godišnjice, poneka svadba. Gostiju vrlo malo, skoro nikako. Ipak, po dolasku mi se dopao na prvi pogled.

Usamljen, na kraju mestašca, sa pogledom na šumu. Divno - pomislih! To "divno" potrajalo je samo do večere kada me je ljubazna recepcionerka obavestila da oni nemaju noćnu smenu nego hotel zaključavaju u 20 sati. To su planirali i te večeri i svih narednih.
A ja? Upitah sa nevericom.

"Ništa ne brinite, otključaćemo u sedam ujutru, tako da vi možete stići na vreme da odete svojim poslom".
Utešno, pomislih i maših se mobilnog da upišem njen broj za svaki slučaj.
Ali, avaj, mreža je bila gluva.
Taman kad je počela da me hvata panika, gospođa sa recepcije, valjda na osnovu mog prestravljenog lica, dohvati nekakvo papirče i upisa njen kućni broj telefona.

"Za svaki slučaj!" hrabrila me je pogledom.

Šta sam drugo mogla, nego da smotam papirče u džep i zdimim u sobu na prvom spratu.

Uz put sam shvatila da i TV nije od neke koristi. Par kanala koji su se mogli uhvatiti satelitskom antenom uglavnom su bili na bugarskom.

Danas, pet godina kasnije pravim šale na svoj račun: retko ko i retko gde će imati čast da hotel deli jedino sa duhovima.

...

Pet godina kasnije, kolega pali auto da zajedno krenemo u Bosilegrad. Mislim se u sebi: što završimo za jedan dan, to nam je, ja tamo više ne noćim...

Ali taj kraj (sveta) uvek me iznova iznenadi.

Na putu koji je danas prepun rupa i sa dosta odrona, nedaleko od sela Božica mogu se sresti divlji konji.


View Larger Map

Mi smo ih čekali 2-3 minuta, ne bi li nam oslobodili malo prostora da prodjemo kraj njih.

Konji prelepi, priroda divlja i netaknuta. Predivno - kad ne moram u hotel koji zaključavaju u 20 sati!






Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Aleksandrovačko jezero

Nekada poznato po enormnim količinama smeća, žabljim horovima i muljevitom dnu, jezero nadomak Vranja nije privlačilo nikoga do ribolovce.  Onda su neki mladi ljudi koji su bili u situaciji da o tome odlučuju zaključili da bi bilo lepo i korisno da se veštačko jezero ispusti, korito očisti,  naspe šljunkom i napuni ponovo.  Radovi su trajali oko godinu dana,  a ono što je rezultat ukazuje na realnu mogućnost da svi oni koji ovoga leta ne mogu na more vrele letnje dane ipak provedu kraj vode.

Desetak kilometara može se prevaliti kolima, motorom ili, još bolje, biciklom. Ko želi,  na polovini tog puta može se zaustaviti i kod kompleksa otvorenih bazena "Kupinince".

Ova divna vest i nostalgija koja me pratila poslednjih meseci negnali su me da načinim par sličica.

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Peticija za ostavku ministra zdravlja Tomice Milosavljevica

Ovo nije post u kome treba mnogo da kažem, reči nam nisu toliko potrebne koliko je potrebna zajednička akcija i istrajnost da postignemo da onaj koji smatra da nije odgovoran (je neodgovoran) za užasno stanje u zdravstvu mora u promenama da krene od sebe.

Dakle, ostavka.
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post: