Moj komšija Marko stanuje u broju 15, ja u broju 17. Dvadeset godina kažemo jedno drugom "Dobar dan!" kad se vidimo u prolazu. I to je sve. Pre neki dan, tražeći nešto od sadržaja na Net-u o jednom piscu iskopah ovo:
http://www.flyingjoymaker.com/Marko%20-Slobodana%20i%20Slavice-%20Veljkovic,%20%20Vranje.html
Moj komšija je umetnik od senzibiliteta. Razgovara sa drvetom, poigrava se linijama, formama i oblicima. Divno! Jedinstveno!
Jedva čekam da ga ponovo sretnem na stepeništu. Uz standardno "Dobar dan" reći ću mu i koliko mi se dopada to što radi!
Ocenite ovaj post:
Постови
Not a travel blog – biciklom do Lisabona
Пре годину дана
1 коментара:
e, Miljana, a ja sam Flying Joymaker. Znam Marka iz vremena kad jos nije isao ni u obdaniste, a od tada samo pamtim da mu je rodjendan 13. jula (kao i mom ocu). Sa njegovim tatom Bobanom smo svirali gitare (kako ko vec; s obzirom na to da je Boban nebeski talentovan, a ja sam samo "radnik"). Pozdravljam te srdacno i radujem se da si se i ti odusevila Markovim radomvima; Kao i ja sto sam
Постави коментар