Septembar uglavnom ne volim. Posle letnje “dremke” svi se razvredne i posla je uvek preko glave. Uz to naiđe zimnica. Za muški, uglavnom neinformisani, deo populacije, to vam je ono što volite da jedete, a nikako i da doprinesete da to što volite bude ubačeno u tegle, flaše, kutije, burad ili šta već. U najboljem slučaju možda se sažalite pa dopremite tih više desetina kilograma uglavnom paprika i ostalog povrća.
Elem, eto mene na poslovima i radnim zadacima “pripremača zimnice” u prekovremenim radnim satima. Posao uglavnom dosadan jer čega ima impresivnog, privlačnog i uzbudljivog u pečenju, ljuštenju i mlevenju xx kilograma paprike? Normalno, sve oko mene tiho i sablasno. Muž na iznenadnom službenom putu do završetka zimnice, deca u školi, neodložnim utakmicama, treninzima i šta-ja-sve-znam-čemu.
Danas popodne, da prekratim tu dosadnu rabotu, uključih TV (šta mi je to trebalo?). Kad tamo, milozvučni Vučić u “Stanju nacije” objašnjava lepo i kulturno svoje stavove razgoropađenoj Jeleni Trivan. Oslušnem reda radi, kol’ko da budem u toku, mada ne dižem pogled sa paprika. Rasprava se nastavlja u istom ritmu. On njoj fino, razložno i kulturno. Čak ima smisla i zdravog rezona to o čemu priča. Ona, nasuprot tome - drsko i nadmeno, pripomognuta stavom voditeljke. I tako jedno pola sata.
Odjednom skočim uzbuđena, izbezumljena, zaprepašćena. Neeee! Nije mi zagoreo ajvar, nisam ni usula pola kile soli umesto šećera, nisam čak ni oborila šerpu sa vrelim zejtinom. Nešto mnogo gore mi se desilo. Šmrccc!!!
Uhvatila sam sebe kako navijam za Vučića! Kako sam mogla ??? Ja, podla, nepouzdana, neodgovorna, izmanipulisana, neobaveštena, nepismena guska!!! Zar nisam od 91. bila njihova? Zar ih nisam zdušno zaokruživala na svom mogućim i nemogućim listama?! I sada tako da sebe izneverim? Dotle sebe da dovedem? ŠMMMRRRCCC! šmrc! Ma što mi ne izgore taj prokleti ajvar, kad sam samo mogla tako nešto da uradim! I to kome? Sebi! I šta ću sutra ja da izjavljujem : za koga sam ? Za lepog Tadića ili za lepog Vučića?
Pojma nemam!
Batalih papriku i odoh da se pogledam u ogledalo. Da se pred njim uštinem za obraz, da budem sigurna da nisam negde u glavnoj ulozi u „The Twilight Zone“.
Nisam! Proširih očne kapke, lupnuh se blago po obrazu! Ništa...
Mora da je to ipak od ove zimnice. U pravu su ovi muškarci što je izbegavaju.
Ocenite ovaj post:
Постови
Not a travel blog – biciklom do Lisabona
Пре годину дана
2 коментара:
ko kaze da muskarci izbegavaju zimnicu? ja je obozavam, pogotovu ajvar... jedva cekam da majka spremi :)))
e to ti verujem na rec ;)
Постави коментар