2010-03-03

Naš Momo

Ima ljudi na ovom svetu koji nam uvek kad ih ugledamo, susretnemo, čujemo ulepšaju dan. Ima ljudi na ovom svetu koji nam oplemene dušu svojim nenametljivim šarmom, humorom, oštrim okom i još oštrijim duhom. Ima ljudi za kojima tugujemo duboko u srcu onda kad zauvek odu. Onaj koji nas je danas zauvek napustio negde će u nebeskom carstvu slikati sve što nije stigao da naslika, raspredaće o onom o čemu nije uspeo da ispriča u svojim knjigama i čekaće na nas... Naš Momo. Svi mi koji smo odrastali, sazrevali, voleli, mrzeli, patili i radovali se uz njega i njegove knjige smemo valjda reći: NAŠ MOMO!
 
Naš je taman toliko da prolijemo koju suzu, pustimo dubok uzdah i sa polica ormara skinemo njegove: Unu, Folirante, Poslednji let za Sarajevo...Kako sam volela njegovog Lera, kralja leptira!
Kad god je dolazio u Vranje, a dolazio je kad ga je pozivala Snežana Radivojević Petrović , žena izuzetnih vidika, ideja i zanosa, bio je praznik. Večito mlad, u poznatoj izbledeloj teksas košulji, raspoložan za priču, šalu ali i argumentovani dijalog. 
Pričao je s neverovatnom lakoćom, kao što je i pisao. Pričao o svemu na duhovit i zanimljiv način. Medju Vranjancima dugo će se pamtiti kako je samo jedan jedini put ostao zbunjen i zapitan. 
Na Snežanino pitanje kako bi on sa vranjanskog na književni srpski jezik preveo rečenicu
„Dadnala majka dve jabuke na dve deca“
Momo se zamislio, nasmejao i svom stilu odgovorio: „Nema prevoda, zato je vranjski dijalekat savršeniji“ što je izazvalo salve smeha medju prisutnima. 
Voleli smo Momu zato što je i on voleo ljude oko sebe. Retka vrlina... Neka mu je večna slava!

Ocenite ovaj post:

8 коментара:

Анониман је рекао...

Njegove knjige sam uvek mogao da čitam i kada sam bio srećan, radostan i zadovoljan i kada sam bio tužan, razočaran i besan. I uvek su mi godile. Mnogo mi je žao što je umro.

Miljana Mladenovic је рекао...

Poslednja kolumna Mome Kapora, objavljena u Ninu, 18.02.2010.

Unknown је рекао...

Veoma lijep omaž..

Slava mu

Miljana Mladenovic је рекао...

Momo - u svojoj poslednjoj poseti Mokroj Gori.

TINO је рекао...

"Postoji jedan jutarnji čas posle svake neprospavane noći kada se dodirne samo dno greha. To je onaj trenutak kada se na usnama osećaju posledice duhovitih dosetki, a u grlu skrama gorčine od ludorija i ispovesti, da ne govorimo o griži savesti dok se gleda pošteni narod kako upravo odlazi na posao." "Zoe" Momo Kapor
Rest In Peace

Miljana Mladenovic је рекао...

Ponekad kada u 5,30 jutrom krenem na posao...setim se ovih Mominih reči... čitaš mi misli... Tino, dobrodošao na moj blog, poz!!!

electrasdreams је рекао...

I jeste NAS.
Slava mu.
Njegove p'jane noci u "Sumatovcu", behu Univerzitet za sve nas, gutace znanja i mudrosti.
Eh, kakve su to noci bile!

Miljana Mladenovic је рекао...

Bojim se da mladje generacije nemaju takve uzore, u stvari, imaju malo bilo kakvih uzora...

Постави коментар