2010-07-21

Wild, wild, wild...beautiful

Pre pet godina, posao me odveo u malo pogranično mesto Bosilegrad. Pet radnih dana, odnosno četiri noći provela sam u hotelu čiji sam jedini bila gost. Hotel - mali, lep, nov. Sagradio ga gastarbajter - povratnik i uglavnom ga koristio za izdavanje vikendom kada su bila kakva slavlja: ispraćaji, godišnjice, poneka svadba. Gostiju vrlo malo, skoro nikako. Ipak, po dolasku mi se dopao na prvi pogled.

Usamljen, na kraju mestašca, sa pogledom na šumu. Divno - pomislih! To "divno" potrajalo je samo do večere kada me je ljubazna recepcionerka obavestila da oni nemaju noćnu smenu nego hotel zaključavaju u 20 sati. To su planirali i te večeri i svih narednih.
A ja? Upitah sa nevericom.

"Ništa ne brinite, otključaćemo u sedam ujutru, tako da vi možete stići na vreme da odete svojim poslom".
Utešno, pomislih i maših se mobilnog da upišem njen broj za svaki slučaj.
Ali, avaj, mreža je bila gluva.
Taman kad je počela da me hvata panika, gospođa sa recepcije, valjda na osnovu mog prestravljenog lica, dohvati nekakvo papirče i upisa njen kućni broj telefona.

"Za svaki slučaj!" hrabrila me je pogledom.

Šta sam drugo mogla, nego da smotam papirče u džep i zdimim u sobu na prvom spratu.

Uz put sam shvatila da i TV nije od neke koristi. Par kanala koji su se mogli uhvatiti satelitskom antenom uglavnom su bili na bugarskom.

Danas, pet godina kasnije pravim šale na svoj račun: retko ko i retko gde će imati čast da hotel deli jedino sa duhovima.

...

Pet godina kasnije, kolega pali auto da zajedno krenemo u Bosilegrad. Mislim se u sebi: što završimo za jedan dan, to nam je, ja tamo više ne noćim...

Ali taj kraj (sveta) uvek me iznova iznenadi.

Na putu koji je danas prepun rupa i sa dosta odrona, nedaleko od sela Božica mogu se sresti divlji konji.


View Larger Map

Mi smo ih čekali 2-3 minuta, ne bi li nam oslobodili malo prostora da prodjemo kraj njih.

Konji prelepi, priroda divlja i netaknuta. Predivno - kad ne moram u hotel koji zaključavaju u 20 sati!





Ocenite ovaj post:

7 коментара:

Анониман је рекао...

ma šta će ti hotel pored ovakve lepote...
predivno, nisam znao da nešto ovako postoji :)

chipev је рекао...

Hotel se zakljucava u 20 sati jer je bezveze da dodjete u Bosilegrad, a ne "zaglavite" u nekoj od lokalnih birtija, taman do ujutru kada se i otvara hotel :))
Salu na stranu Hotel Dukat (http://www.kodaltv.net/hotel.html) je kupio i renovirao neki gastarbajter, koji ima osecaj za turizam i ugostiteljstvo koliko i Dzej za kosarku :)
Ako se ovo zanemari upravo priroda je ono sto treba videti u Bosilegradu.
Tranzicija, besposlica, zanemarivanje vlasti su ostavili dubok trag u nekada sasvim solidnoj sredini za zivot, tako da priroda jedino ostaje kao "adut" Bosilegradu ;)
Ako Vas je put punovo navede u nas Bosilegrad,pogledajte malo , ima zanimljivih stvari na
www.bosilegrad.rs ,
http://www.foto.bosilegrad.com/ ,
http://www.facebook.com/group.php?gid=442881860528&ref=search#!/group.php?gid=442881860528&v=photos&ref=search


Pozdrav!

Miljana Mladenovic је рекао...

Kao sto rekoh u naslovu: wild and beautiful! Nazalost, ne verujem da će se poboljsati infrastuktura kao prvi uslov da ljudi upoznaju te lepote.

Анониман је рекао...

Inače i konji u selu Božica nisu divlji, kako ih je nekada pre par godina i Jovan Memedović predstavio na RTS-u. Sve te životinje su imale, ili imaju vlasnike. Samo se do jeseni kada dodje vreme žetve i vršidbe (puštaju na ispašu). Tako se ne retko desi da kobila ode sama a vrati se i sa ždrebetom, a bogami znam i za priče sa dva ždrebeta. Ali se dešava i da konji pređu u Bugarsku i da ih tamo uhvate i tako vlasnici ostaju bez konja. Ali isto tako dešava se i da vlasnici umru (što je vrlo često, jer je ovde mahom stara populacija) i tako konji ostaju u ovoj netaknutoj prirodi i postaju "divlji". Da su oni divlji kako vi kažete i kako ih je Jovan Memedović predstavio, ne bi ih vi videli na asfaltnom putu u Slatini. Ima dosta toga da se čuje i vidi u celom tom bosilegradskom kraju, ali država je u zadnjih 30-tak godina rešila da ovaj kraj osudi na propast i da meštani tih krajeva potraže spas ili preko stvarne državne granice, u Bugarskoj ili preko tzv. "stare granice" u unutrašnjosti Srbije!

Анониман је рекао...

Izuzetni predeli! Prolazim tamo cesto....i uvek je ...neopisivo.

Анониман је рекао...

Radosna vijest. Hotel Dukat u Bosilegradu radi SVAKI dan, od 0 do 24 sata. Imaju čak i telefon, 017 878 823. Upravo sam rezervirao sobu!

Hvala ti što si mi malo približila moj rodni grad. Otišao sam s dvije godine i sada, poslije 58 godina, idem ga posjetiti...

Pozdrav,

Donovan iz Zagreba

ivica mladenovic је рекао...

Kada bi došli biciklom ili istu poneli kolima na galeriji i došli u Bosilegrad, onda bi hotel Dukat bio najmanja briga, a i može se reci da je solidan.Leti je lepo sedeti uveče na terasi hotela i udisati čist vazduh uz kaficu i pravu domaću rakiju.A kad ujutru ustanete i doručkujete, imate bezbroj alternativa.Možete biciklom do Ljubate, do Dukata, možete da krenete prema Vlasinskom jezeru i doživite nevidjenu lepotu okretajući pedale svog bicikla.To iz automobila sigurno ne možete doživeti.Možete otići pešice na farmu OSMI DAN i videti nešto što u životu nigde nećete videti, čoveka koji je svojim rukama sagradio pravi raj u kojem uživa i ne samo on nego svaki putnik namernik.Možete biciklom ići prema rudniku Karamanica i osetiti blizinu tromeđe Bugarske Srbije i Makedonije. Na kraju krajeva možete biciklom otići i do evropske unije do Ćustendila.Izbor je veliki samo ko ume da uživa.

Постави коментар