2009-02-07

Šta (ne) čitamo?

Da srednjoškolci ne čitaju lektiru, to valjda svi znamo. Hteli ne hteli, čuli smo preko TV-a i pročitali u pisanim i elektronskim medijima.

http://www.naslovi.net/2008-08-24/press/djaci-beze-od-lektire/792605

Niko nije propustio priliku da objasni zašto tinejdžeri najviše čitaju Tolstojevskog.
Takođe, niko se nije potrudio da kaže šta (ne) čitaju njihovi roditelji, profesori i vaspitači.

Elem, da nije svemogućeg Web-a misli li bi, po ko zna koji put, da smo jedini u tom problemu. Da nešto debelo nije u redu sa našom decom. Ipak, ako bacite pogled na link ispod, videćete da je priča ista, samo je scenografija drugačija. Isti problem muči i susednu Hrvatsku. Da sam malo “kopala” dublje, kladim se da bih slične napise našla i u bosanskim, makedonskim i crnogorskim medijima. Možda se “zaraza” proširila po celom Balkanu.

http://www.knjizevnost.org/index.php?subaction=showfull&id=1233945673&archive=&start_from=&ucat=1&

Ali da je problem, samo u drugom obliku, zahvatio čitav svet nudi nam kratak napis na odličnom sajtu o književnim dešavanjima na ex-YU prostorima www.knjizevnost.org.


http://www.knjizevnost.org/index.php?subaction=showfull&id=1233855451&archive=&start_from=&ucat=1&



Ispada da nije dovoljno biti nobelovac, pa da se izdavači otimaju ko će izdati ili reizdati nagrađivanog pisca. Kažu - tajna leži u dobroj promociji, reklami i menadžmentu. Knjiga je roba kao i svaka druga. Kvalitet mora biti praćen reklamom i jedino u njihovoj simbiozi može se očekivati uspeh, danas kada nema ni geografskih ni jezičkih granica.

Ovo je važno kako za velika, razvijena tržišta, tako i za mala.
Poplava agresivnih reklama često zna da sakrije kvalitet, a u nedostatku vremena svi mi posegnemo najpre za onim što se najčešće i najupornije nudi.
Zato, ako ste pisac ili pesnik nađite menadžera.
Ako ste menadžer razmišljajte o piscima.
Što se mene tiče, dileme više nema.



Ocenite ovaj post:

0 коментара:

Постави коментар

Loading...