Ovo je samo jedan link
gde se moglo pročitati, a ko prati TV mogao je i više puta čuti, da je posebno značajno biti trudnica u Beogradu. Stoga će se ista nagraditi, mimo zakona, sa dodatnih 35% od naknade koju prima za vreme porodiljskog bolovanja.
Čega tu ima spornog, kad je još drug Stari rekao da zakon nije plot, čak iako smo pijani?
Sporna je, zapravo, otvorena regionalna diskriminacija koja ionako neravnopravan položaj porodilja van Beograda i beogradskih porodilja dovodi do ivica racionalnog.
Ali, problem trudnica i njihovih novčanih poteškoća sasvim je minoran kada je u pitanju sistem lečenja ili bolje reći terapija usporavanja toka bolesti kakva je MS – multipla skleroza, obzirom da joj leka do danas nema.
MS je nešto o čemu se ne priča. Bar ne onoliko koliko o ptičjem, mačjem, svinjskom ili kakvom god gripu. Manje nego o „ludim kravama“ , čak manje nego o PMSu, migreni ili polenskoj prehladi.
MS-a se prisete poneka glasila na svetski dan borbe protiv ove bolesti 07.maj. To je obično prilika da se ponove šture brojke koje nikome ne izazovu nikakvu emociju, jedino popune novinski stubac pa onda vest zvuči stručno ili ukradu od minutaže u tv prilogu koji protrči pred kraj neke informativne emisije.
Ali u pozadini te kratke i vrlo često površne informacije leže (vrlo često bukvalno) 2.5 miliona unesrećenih u svetu kojima nema leka. Zajedno sa najmanje 5-7 miliona članova njihovih porodica koji su nemoćni da im pomognu. U okvirima naše Srbije ta brojka se kreće oko 5000 bolesnika.
Ako tome dodate da ova kobna bolest u najvećem procentu napada mlade ljude u dobi oko 3. decenije, kada su u punoj snazi da rade, stvaraju i formiraju porodice, onda se tek samo da naslutiti njena paklena razornost .
Još paklenije i razornije na pacijente, njihove porodice i prijatelje deluje činjenica koja je javno i objavljena da u Srbiji za lečenje jednog broj obolelih troškova snosi RZZO. Godišnje se iz fonda izdvajaju sredstva za nabavku interferona kojim se leči 350 pacijenata obolelih od multiple skleroze.
Ako se zna da godišnja doza leka interferon košta oko 12000 eura, onda je jasno da oboleli NEMAJU NOVACA DA SE LEČE.
Država svake godine nabavi 350 doza za lečenje oko 5000 obolelih.
Pitam se ko je taj i po kom principu odlučuje ko može, a ko ne može biti lečen. Ko će dobiti nadu, a ko biti prepušten sebi da se sasuši kao biljka. Koliko god da su stručni, kompetentni, objektivni i realni rezultati tog dodeljivanja kvota koje znače samo jedno život ili smrt, da li se može mirno spavati posle podvlačenja crte 350? Da li se može i kako 351-om na listi objasniti zašto je njegov život manje dragocen od prethodnih 350. I kome? Državi, narodu, školi, sportskom klubu, muzičkoj školi?
Naročito me je potresla sledeća vest objavljena (kakva slučajnost) na Maj sedmi. Gordani Nikolić (27 god.) konstatovan je MS, ali je ona hrabra, uporna mlada osoba, rešena da se bori. I to me jako zadivilo. Ima i tu sreću, ako se uopšte sada to može tako reći, da radi i da poslodavac ima razumevanja. Citiraću:
„Dobila je, kaže, moralnu podršku, a poslodavac se čak ponudio da joj plaća terapiju, koja godišnje košta 12.000 eura. Zahvalila se, jer joj ta pomoć ne treba. Nalazi se na listi Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje i terapiju dobija zahvaljujući godišnjem fondu koji se izdvaja za obolele od multiple skleroze.“
Da je Gordana Nikolić prihvatila nesebičnu pomoć poslodavca, 12000 eura bi pomoglo 351. obolelom koji je ostao ispod crte. Zato ovaj članak koji je trebalo da bude afirmativan, na mene deluje poražavajuće. Kako deluje na roditelje obolelih koji nemaju tu sreću da se domaće zdravstvo brine za njih ne mogu ni da zamislim.
A koliko smo svi saosećajni, svesrdni i humani svedoči i broj komentara na ovaj članak u Blicu. Ima ih (0).
A i što bi komentarisali i razmišljali o tako nečem ako ima važnijih stvari poput
„Jarić traži lokaciju za svadbu“ u istom broju Blic-a, a i MS je nešto što se dešava tamo nekom drugom.
Ocenite ovaj post:
Постови
1 коментара:
ne samo sto u blicu nema komentara, gledam i ovde ih nema, to je samo zato sto je lakse kretati se linijom manjeg otpora, i lakse je voditi brigu o tome gde ce biti pomernuta svadba, nego uraditi nesto ljutski, pa makar i na tren razmisliti o tome kako je nekim ljudima,sa cime se oni suocavaju, a tek pomoci im?
Постави коментар