Karenca našeg života

        Već više od deset godina prijateljima koji su po profesiji inženjeri poljoprivrede postavljam isto pitanje i isto toliko dugo ono ostaje bez odgovora - Zašto se u zemlji Srbiji dozvoljava promet opasnim i otrovnim materijama kao što su pesticidi i druga zaštitna hemijska sredstva, umesto da se organizuje kontrolisana primena zaštitnih mera od strane javnih i drugih institucija kao što su Zavodi za poljoprivredu, Instituti za zaštitu bilja i slično?

Ovo pitanje vezano je za duboku sumnju koju imam prema pravilnoj upotrebi tih sredstava. Država se potrudila da propiše ko sme da radi distribuciju i maloprodaju takvih materija. Poznato je da u poljoprivrednim apotekama moraju raditi visokoškolci sa diplomama odseka za zaštitu bilja. Ali država nije propisala niti to može - ko sme da dođe u tu istu poljoprivrednu apoteku, kupi par kilograma otrova u vidu neke „zaštite“ , to saspe u svoju baštu, voćnjak, njivu ili livadu, a zatim plodove svoga „rada“ ponudi na nekoj od zelenih pijaca širom Srbije. 

Nažalost imala sam prilike da sretnem ljude koji dođu da kupe preparat za zaštitu svojih useva, dobiju stručno objašnjenje i uputstvo na papiru, ali bivalo mi je jasno mnogo puta, kao dan, da iz raznoraznih razloga ta uputsva neće biti ispoštovana, naprotiv!

Razlozi su brojni i različiti. Počev od toga da naš čovek misli da je pametniji i iskusniji od tamo nekih žutokljunaca u apoteci koji mu prosipaju mudrost, preko čudne, ali sveprisutne, logike da količine treba duplicirati ili triplicirati „za svaki slučaj“, do slučajeva opše nebrige, neshvatanja i nemara koji postoje usled neobaveštenosti, neznanja i nespremnosti na učenje.

Posledice ove čudne „kohabitacije“ rasprostranjenosti opasnih hemikalija na tržištu, njihove ne uvek odgovarajuće primene i nepostojanja mehanizama za kontrolu količina otrova u hrani koju jedemo dovodile su, dovode i još dugo će dovoditi do pogubnih rezultata. 

Ono što mene boli, frustrira, baca u očaj ili kako god želite je naša sveopšta bespomoćnost da nešto uradimo po tom pitanju. Niti možemo da prestanemo da jedemo voće i povrće sa naših pijaca, niti postoji način da razlikujemo zdravu i pravilno tretiranu jabuku od one otrovne, kad nam se sa pijačnih tezgi i jedna i druga umilno smeše. Niti ima naznaka da će neko u ovoj državi doneti bar dve ključne odluke:

1. Da se zabrani slobodan promet hemijskih zaštitnim sredstvima i da se zaštita naših useva, voća i povrća potpuno poveri institucijama koje bi bile akreditovane za tu svrhu.

2. Da se uvede stalna, sveobuhvatna i rigorozna kontrola hrane koja se proizvodi ili uvozi i plasira na našem tržišu.

Onda bismo, posle toga, mogli da ponovimo istraživanja o rasprostranjenosti kancera u nas, o broju obolelih od alergijskih, kožnih ili bolesti respiratornih organa.

Onda bismo mogli da sebi postavimo i drugačije pitanje osim onog da li nas i koliko ubijaju „tranzicija“, „osiromašeni uranijum“, „ozonske rupe“ i sl. - koliko , u stvari, sami sebe trujemo i ubijamo međusobno svojim nemarom, nebrigom i neodgovornošću za svoje, tuđe i zdravlje svojih potomaka.

Onda bi neko odgovoran mogao i da lako sračuna koliki je trošak uvođenja reda i zakonitosti u oblast nesmetane prodaje otrova, a koliki dobitak u broju sačuvanih života i sačuvanog zdravlja i sreće naše dece. 

Da je ovo sveprisutna tema koja nažalost nikako da dobije na težini iako je svojim pogubnim posledicama zahteva, kažu i sledeći linkovi. 

Da li treba da one sa slabijim zdravljem, slabijim srcem upozorim da su linkovi koji slede užasno uznemirujući i opasni po njihovo zdravlje, prosudite sami... 

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=08&dd=13&nav_id=376149

http://www.elitemadzone.org/t373473-0#2366793

http://www.blic.rs/drustvo.php?id=13370

http://www.kurir-info.rs/clanak/kurir-08-06-2008/otrov-s-pijace

http://radiopirot.com/index.php?option=com_content&task=view&id=1802&Itemid=35

http://www.vesti.rs/Drustvo/Kontrola-voca-i-povrca-na-pijacama.html

http://forum.mtsmondo.com/index.php?showtopic=1867&mode=threaded&pid=36581

http://www.cybermed.hr/index.php/portal_za_pacijente/vijesti/izlozenost_pesticidima_povecava_rizik_od_parkinsonove_bolesti

http://blokvesti.net/index.php?det=705374

http://www.onk.ns.ac.rs/prevencija15.htm

http://bib.irb.hr/prikazi-rad?&rad=142651

http://www.svetionik.org.rs/?id=167

http://www.consumer.org.rs/index.htm?http://www.consumer.org.rs/press/20090521.htm

Napomena: pre dve večeri, na molbu svog muža, otišla sam u piljaru i pazarila 2 kg lepog, zdravog crnog grožđa. Kako i ne bi, kad mu je sada sezona. Kada sam se vratila kući i stavila u đerđef da ga operem, imala sam šta da vidim. Sa lepih krupnih grozdova slivala se plava boja hemijskog preparata. „Nemoj da jedeš“, doviknula sam mužu, koji je ipak brzo i nesmotreno, već bio progutao nekoliko zrna. 

Moje pitanje za sve vas: „Koliko ste takvih zrna vi dosad pojeli, koliko su, možda, pojela i vaša deca?“

Ocenite ovaj post: