Šta (ne)znam o saobraćaju?!

Dugoočekivani, dugonajavljivani, i još duže spremani novi zakon o saobraćaju kuca nam na vrata. Očekujemo ga od 11.decembra. Uglavnom vozači, pešake nije briga. Možda ni vozače nije briga. Zbog poznate srpske maksime „lako ćemo“. Zbog poznatog „sistema“ u kome sve radimo bez „sistema“ jer se kao lakše snalazimo u haosu. Kao on nas inspiriše, kao daje nam dušu, kao ima šmeka u tome što malo šta radimo pravilno, po propisima i uredbama. Onda „mangupi“ učine da svi verujemo da je tako.

Ali, ja ne verujem! Naprotiv, verujem da bi ovaj zakon morao da bude strogo primenljiv i neselektivan makar nas sve redom strpao u zatvore na dovoljan rok da se opametimo! Bar u saobraćaju! Nas radi, naše dece radi! 

Da je do mene, ovaj bi zakon morao biti znatno proširen kako bi do „kolektivne pameti“ lakše dopro njegov smisao. Jer, džabe nam pričaju sa malih ekrana, džabe štampaju flajere, džabe uvode deci predmete u školama. Dok god zakon „debelo“ ne klepi sve nesavesne učesnike po ispražnjenim džepovima, nećemo se opametiti. To znači da će neodgovoni roditelji i dalje sa decom pretrčavati ulice van pešačkih prelaza, pa će ta ista deca to kasnije raditi i sama. I dalje će pešaci prelaziti ulice kad je na semaforu crveno, čupaće se i lomiti vertikalna signalizacija, uzurpirati haotično pešačke zone, parkinzi, pa čak i kolovozi. Ali učesnicu u saobraćaju nisu samo vozači, već svi mi, i kako god, svi imamo deo svoje odgovornosti.

U vezi sa svim ovim, a naročito sa telefoniranjem u toku vožnje kao opasnom pojavom koja je dodatno otežala ionako turobnu sliku u našem saobraćaju bilo bi značajno da što pre prilagodimo svoje naravi i ponašanja. Opet zarad bezbednosti - naše i tuđe. 

Što se mene tiče, spremam se da svog dvadesetogodisnjeg sina, vozača-novajliju, obradujem hands-free uređajem. Ako ste planirali da dragu osobu iznenadite novogodišnjim poklonom, možete malo i poraniti, neće smetati. Mada, kad razmislim, najbolji povod da nekog darujete je onaj kada nema povoda. Jednostavno ga iznenadite. Ne bih da zvuči kao reklama, želim da zvuči kao poziv da učinimo šta god možemo i kad god možemo da se poveća bezbednost u saobraćaju.  

Ako vam se „hands-free“ učini pretenciozno, razmislite bar o običnoj bluetooth slušalici koja takođe može pomoći kada onaj ko vozi ipak mora da se javi na telefonski poziv.



Malim stvarima, korak po korak, sveopštom upornošću i istrajnošću u primeni, ovaj zakon može prevazići sudbine nekih drugih, bezuspešnih. Može postati dobar oslonac u borbi za veću bezbednost naših života na drumovima. Ocenite ovaj post: