Dijagnoza “zabušant“

     Nešto vrlo lično, ali da ne mislim da bi moglo biti od šireg značaja, ne bih ga pominjala...

    Kao i dobrom delu radnog stanovništva, praznici mi se privuku iznenada, neopaženo, zateknu me, obično, nespremnu i u poslu preko glave. Gotovo da i ne pamtim kada sam, naročito Novu godinu, dočekivala sa dovoljno slobodnog vremena za sve ono što uz nju ide. Obično se i torte i kolači i frizura „filuju“ u poslednjem trenutku. Dobro, ništa neobično...

           Za početak ove Nove godine bilo je neobično to što me prvog januara, negde pred kraj jutra probudila neobično jaka glavobolja. Moglo se pripisati umoru, povećanoj količini pića, zagušljivom prostoru... Ma, uobičajeno, zar ne? Nije bilo uobičajeno to što je glavobolja bivala sve jača, širila se celom površinom mog najvažnijeg resursa i pretila da pređe na vrat. To se desilo već sledećeg dana. Vrat mi se ukočio do sredine dana, a ostatak popodneva sam pokušavala da povratim čitav želudac. Pokušaji sa aspirinom, kafetinom i ostalim „inima“ nisu urodili plodom. Još jedna noć bila je grozna. Trećeg dana pribegavala sam utopljavanju, toplim kupkama, čajevima. I dalje bezuspešno... Čekala sam prvi radni dan da se dokopam nekog doktora... U sumrak sam odlučila da uložim znatan napor i proguglam na net-u ne bih li iskopala šta to može biti da me pogodilo tako jako i iznenada...

      Mogućnosti su bile: od virusnog meningitisa do aneurizme. Dakle, sve bolje od boljeg. Odluka da posetim lekara je bila definitivna, iako ih obično izbegavam u široookom luku.

Sutradan sam se, za divno čudo, osećala malo bolje. Kao da je glavobolja popustila, ali ukocen vrat mi je davao do znanja da ne odustajem. U pola jedan, u zakazanom terminu, primio me neurolog. I posle dosta dugog blala,bla, da li sam ovo i ono, tada i tada, tako i tako, posle nekakvih analiza, pa ponovnog dolaska kod njega sa rezultatima, postavio mi je dijagnozu „jaka migrena usled naglog opuštanja organizma, a posle dugotrajnih napora ili stresa“.  

„Da li vas je nekad bolela glava tim intenzitetom?“ upitao me čika doca u jednom trenutku. Kad sam dobro promislila, isplao je da me poslednji put bolela letos na godišnjem odmoru, mada ne jako i ne dugo, možda jedan ceo dan. 

Onda sam dugo razmišljala kako sam i sama mogla povezati neke stvari. Mada, da me nije asocirao, verovatno i ne bih... 

Stoga, ova priča ide svima onima koji su radoholičari 365 dana u godini. Jako je rizično naglo prestati sa radom, kao što je rizična i svaka druga nagla promena u životu. Možda se neće desiti, prvi, drugi, treći put. Možda će se desiti desetog puta, ko to zna? 

Važno je prepoznati suštinu, važno je znati uzroke i znati kako se izboriti sa tim.

Čika doca kaže: „ blago smanjenje aktivnosti, nikako naglo, a onda i 700 mg Magnezija dnevno, kod pojave glavobolje. Čaj od kamilice, tople kupke i mirovanje.“

Moj muž ima, pak, drugačiji predlog: „ izbaciti praznike i neradne dane, odmarati se svega po par sati, čak i na datume najvažnijih svetaca“...

Što se mene tiče, za sada nemam predlog ni za sebe, ni za vas... Prilično sam zatečena ovom pojavom i ovih dana, kad ugrabim malo vremena, guglam ponovo u potrazi za tim sindromom novoga doba. 

A ja mislila da sam tipičan predstavnik generacija starog kova koje će moriti pritisak, išijas...   Ocenite ovaj post: