Idila

Četvrti dan za redom, posle dugog vremena, dinar jača.

Moja mama, penzionerka, zaliva baštu, a našla je i vremena da skokne do komšinice na kafu.

Na poslu, kod klijenta, u pauzi, razmenjujem najnoviji recept za ultra-brzi, ekstra-ukusni ajvar. Komentarišemo novu zvezdu našeg sporta, Zoranu Arunović. Priča se širi na odbojkaše i predstojeće svetsko prvenstvo.

Vratim se kući, kad ono, deca hoće da me vode na "Stare dane". Gostuju: Partibrejkers, Vroom i DJ Flip. 

Dobro, mislim se ja, nije ovo Gitarijada, al' daj šta daš! Drugo, Exx je vodio sina, a mene sinovi vode, al' daj šta daš! Nek je veselo!

U gradu se uveliko u užurbano rezervišu poslednja mesta u busevima za Guču. Sprema se iće i piće! Biće fešte!

  Sednem na trenutak na terasu, protrljam oči, uštinem se! Jok, tu sam!

Mirno mi nekako i čudno. Ovih dana niko nikog nije uhvatio za gušu preko TV-a. Kad se to desi, pola nacije poveća dozu Bensedina. Ovih dana niko nam nije pretio - hoćemo u EU, nećemo u EU!

Temperatura napolju lagano raste, ali svako, kad oseti blagu olabavljnost nevidljive omče oko svoga vrata koja ga drži prikovanim za: prenos skupštine, jutarnji, podnevni, večernji dnevnik, političke tok-šoue domaćih kečera, može naći svoj izvor, rečicu, jezerce, svoju hladovinicu, da se posle napornog rada odmori, nadiše svežeg vazduha i nagleda sjajnih zvezda.

Nije bolje, al je mirnije, al je lepše!

Zato, otvorite račun da im dobrovoljno uplatimo, ko koliko može, još neki mesec leškarenja na egzotičnim destinacijama. Svima- vladi, poslanicima. Da se i mi odmorimo malo! Valjda smo zaslužili! Koncepciju mi remeti Mahlat svojim vrućim postovima, al' s njom ćemo lako... Ocenite ovaj post: