2010-09-09

Blogujem jer ne znam da heklam

U blogosferi se prilično zahuktava pred predstojeći Blogopen.

Tu je sinoćno "Oko",

pa Dedin post

a možda ih ima još, a da ne znam.

Ispada da je na blogu najvažnije biti iskren. Valjda je najvažnije u životu biti iskren, ostalo dodje samo po sebi,a blog je ionako na drugom mestu, a možda i trećem, četvrtom... Tamo gde mu je trenutno realna pozicija u našem društvu danas, a to je jako nisko.

Ispada da moramo biti uvek sveži i novi i originalni da bi nas rado čitali, lajkovali, sledili i šta sve ne. A šta je sa onima koji to nisu?

Ne smatram da je blogovanje neka misija i da ima preveliki značaj. Eh, danas jesmo, sutra, možda, na žalost i nismo...

Najlepše mi je kod bloga što kad sednem da napišem nešto onda stvarno RAZMIŠLJAM o toj temi. U suprotnom mi mnoge stvari uđu na jedno, a izađu na drugo uvo.

Čitam ono što paše mome uvu i oku, ne gledam ko je autor i kako se kotira u blogosferi...

I kad ostavljam komentar duboko razmislim šta kažem, ne žvrljnem tek tako nešto tipa "ekstra ti je post", ili "vrh, brate" tek da domaćin vidi da eto čitam njegov blog. Možda dođe i na moj... Bezveze, ali tako ponekad funkcionišu stvari.


A kad sam sela da razmislim i odgovorim sebi samoj na pitanje za koje Varagić kaže da treba da postavimo sebi “zbog čega želite da blogujete?" onda je moj odgovor u naslovu ovog posta.

Nisam duhovita, nisam maštovita, nisam ni previše pismena, naprotiv, sasvim sam obična, al eto, nešto me tera da blogujem. Šta ću?

I ne lažem ako kažem da me ne zanima ni zarada ni neka korist od blogovanja. Iskreno rečeno i ne vidim je. To što sam radila prethodnih 20 godina donelo mi je dovoljno da se ne sekiram da li ću tek da otvaram poslovne svetove putem bloga.

To ne važi za ove mlađe koji to već prepoznaju i bez da im ja ili meni slični nešto tu pričaju.

Hmmmm i jest, razlog sto baš sada pišem ovaj post je što se strašno nerviram dok gledam vaterpolo Srbija-Hrvatska...

Ocenite ovaj post:

16 коментара:

Анониман је рекао...

cek ovako da probam da ostavim komentar:
Pa o tome ja pricam godinama: ne moze da bloguje i ocekuje nesto neko ko nema zagarantovan zivot ...prvo real life, pa tek onda zadovoljstvo i korist...
A oni koji nisu iskreni, kratkog daha su. Mnogi se brzo razocaraju jer od bloga ocekuju da zive ko carevi...
Deka

Retka Zverka је рекао...

Ja sam razmislila, razmrsila, omrsila i konstatovala da mi se sviđa mustra, iako ni ja ne znam da heklam, a o blogovanju da i ne pričam. :)

Retka Zverka је рекао...

A, da, pošto nemam gde ti se u prsa obratim priupitaću te ovde: "Što ne metneš listu čitaoca, da se isti pri'eftaju?" Aaaaaaa, šta misliš?

Miodrag Ristic је рекао...

Hej! Sad je proradilo (maločas ti nisu radili komentari na blogu). Nema veze, dešava se...

Hteo sam da kažem nešto o "formalnim" komentarima. Neko bi to nazvao i spamom, jer je očigledna namera onoga ko ostavlja takav "zbrzan" komentar da promoviše svoj link... Šta reći? Nekada ti je drago da dobiješ makar i takav komentar (tek da znaš da ne pričaš sa zidom), a opet - jasno ti je da je to sve samo iluzija. U stvari mi živimo u iluziji, a ona kaže: ako hoćeš da postigneš nešto moraš da se guraš u masi.
Srećom, postoji i "heklanje". Jesi raspoložena da menjamo mustre?

Suske је рекао...

Ne znam da heklam, da vezem, da pletem, da radim makrame, a sve sam probala.

Nisam upućena u IT sektor, bavim se borjevima.

Zato posmatram svet oko sebe, i ponekad nešto zapišem pa objavim da vidim šta drugi misle o tome.
Da li možda negde grešim.

Kažu da je to blogovanje.

OK, onda, neka im bude. ;)

Miljana Mladenovic је рекао...

@Deda, živeti kao car se može i sa blogom i bez njega, pozdravljam te - care blogovanja.
@Rerka Zverko, ja samo da priupitam "uplati li ti tiket???" za ostalo si u pravu, mora da mu padne jedna lista, nego sam mnogo "dope" što bi rekla Mahlat, pa dam sama sebi follower, tj. probala da vidim da li funkcioniše pa sad ne mogu da uklonim.
@Miodraže, raspoložna sam za sve vrste razmena "mustri"
@Šuške brojke su mi u krvi, u očevoj familiji je 5 matematičara.

Svima: ljudi, šta je ovo, da l je pun mesec, plima, kosmičke oluje??? Pa ovoliko komentara i gostiju!!! Ja iskreno mislila da moje pisanije pročita 2-3 mojih kolega i moja deca po direktivi da uoče slovne greške. Kad ono... Hvala vam svima na trudu i poseti.

Retka Zverka је рекао...

Pa, da te ne lagim, nisam još uvek. Možda da grebnem neku srećku, dok ne smislim "dobitnu" kombinaciju. :)

Miljana Mladenovic је рекао...

Kad smisliš, dojavi da se okušamo :)

exxxperiment је рекао...

Dont worry be happy

Kajzer Soze је рекао...

Sviđa mi se naslov veoma.

U poslednje vreme mi strašno ide na živce naklapanje o domaćoj blogosferi. Ako bi pogledao realno blogove koje čitam ili sam čitao mogao bih da zaključim da tu ima na tone intelektualnog snobizma od kog mi se povraća. Zato se ta takozvana blogosfera (mrzim tu reč) do te mere razvodnila da malo šta ima težinu. Ne mogu da kažem danas, jer ja blogujem od juče, ali čitam već duže vreme.

I baš te briga i ako ne znaš odgovor na pitanje Zašto blogujem. Zašto bilo ko radi bilo šta? Zato što mu prija. Tačka, Ende.
Uživaj i pozdrav od mene.

Miljana Mladenovic је рекао...

@KS uživaj i ti u jeseni koja je na pragu ;)

sanjaruprolazu је рекао...

nemam pojma zašto pišem blog... možda zato jer sam poneki stih u napadu emocija pre zapisivao u svesku, a sad to radim na blogu...
posete, statistike, zarada na blogu šta je to?

prozaneuroza је рекао...

Nije neophodno naci razlog, ali on se uvek nadje.
Izmedju svih varijacija, meni se svidja ona u kojoj svi mi volimo da probamo kako to zvuci kad glas odjekne. Samo i u ovoj sobi, nije vazno, ali da se CUJE.

Dovoljan razlog, sto se mene tice.

Miljana Mladenovic је рекао...

A narοčito da ga čuju oni slični nama! Kako bismo ih inače prepoznali, prigrlili i zavoleli!?!

Milko Grmuša је рекао...

Ja blogujem jer sam mnogo pametan, a nekad me zvizne i altruizam, pa onda imam potrebu da sipam mudrosti vaskolikom onlajn okruženju :D

Miodrag Ristic је рекао...

@prozaneuroza - hej! ovo mi se dopalo: "svi mi volimo da probamo kako to zvuci kad glas odjekne. Samo i u ovoj sobi, nije vazno, ali da se CUJE."

Ja sam nekada voleo neka, tačno odredjena, mesta na kojima je "lepo odjekivalo". Tek sad sam (posle sto godina) shvatio da je taj odjek imao velikog udela u stvaranju onoga što je "odjekivalo". Ta "povratna sprega" - ili kako god je nazvali - je ključ koji nas vodi iz začaranog kruga nas samih.

Постави коментар

Loading...