2011-02-07

Pola veka od prejake reči Branka Miljkovića

Neću niti jednu jedinu reč (jaku, tužnu, svečanu, kakvu god...) o njegovoj poeziji...
Neću nijednu o njegovoj biografiji, bibliografiji, boemštini...
Sve to imate već na hiljadu drugih mesta...
 

Hoću samo da kažem: da je živ danas i da posmatra kako se reči "linkuju" u web, kako se smisao "taguje" OWL semantikom, kako se  pomera  značenje pojmova softverskim klasifikatorima, kako se meri težina napisanog teksa "page-rankom", kako se poezija ogoljuje bezdušnim indeksiranjem i svođenjem na puku frekvenciju pojavljivanja, a naklonost prema istoj meri brojem "lajkova" ... bio bi neizmerno, beznadežno bespomoćan, usamljen i tužan...
Jednostavno - neki se ljudi ne smeju roditi u drugo vreme, ne priliči im, ne paše im, u najmanju ruku žulja. Neke - tuđe vreme može samleti i odneti netragom. Ljudi koji, pak, pogode trenutak svoga nastanka smeju se nadati  cvatu u zanosnu ružu čovečjega roda i mogu se nadati da će smisao onoga što su  izgovorili biti prepoznat i u vremenima koja nisu njihova...









Enhanced by Zemanta
Ocenite ovaj post:

4 коментара:

Milko Grmuša је рекао...

Poetska dušica :*

Miljana Mladenovic је рекао...

Ja sam ti, moj Milko, tipičan primerak Doktor Džekila i Mister Hajda :))

Milko Grmuša је рекао...

Kontradikcije su interesantne ;)

Marjan Paradoksija је рекао...

Sjajno Miljana! Totalno neočekivano ispričano, a tako poentiraš! Nekoliko sjajnih rčenica i misli!
Branko je bio jedan od svoje vrste!
"Jednostavno - neki se ljudi ne smeju roditi u drugo vreme, ne priliči im, ne paše im, u najmanju ruku žulja. " Hmmmm...

Постави коментар

Loading...