Ostareli i izmemogli lav nije više mogao da lovi.Ogromne količine sala koje je nagomilao, tromost kojoj se predao,gurmanluk, hedonizam iraskalašnost otežavale su mu svakodnevni posao lova. Ali, on je car! Zašto bi uopšte morao da lovi??? Da ima imalo smisla i poretka, njegovi bi podanici morali biti srećni i zahvalni ako završe na njegovoj trpezi!!! I da ima smisla i reda, dolazili bi mu pred skute i čeljusti sa svom svojom skrušenošću i pokornošću, srećni što će ih baš on pojesti! Jer, mogla bi ih pojesti i hijena, pa šakal ili koja druga bedna zverka...
Jednoga dana, ostareli i izmemogli lav odlučio je da sprovede svoj najnoviji, najgenijalniji, najbestijalniji plan u delo.
Pozvao je sebi u goste gracioznu pticu pevačicu. Obećao joj je svu milost i zaštitu u zamenu za njenu svakodnevnu zavodljivu pesmu njegovom životinjskom carstvu.
Zatim je pozvao mudru sovu. I njoj je obećao svu milost i zaštitu ukoliko njegove podanike svojom mudrošću ubedi u ono što je njegova zamisao.
Onda se dosetio i lukave lije. Ona bi taman, u zamenu za svoj život i blagostanje, mogla beskrajno dugo ilukavo da obmanjuje njegove podanike.
Na kraju je udesio i jednu izuzetnu stvar – svog najljućeg rivala, jedinog mogućeg protivnika pridobio je rečima:
„Ti ćeš, medo, stalno stajati pod mojim skutima, ponizno i mirno. Za uzvrat plen ćemo deliti na ravne časti i bićemositi i ti i ja.“
Meda se složio.
Životinjsko carstvo tužno je posmatralo posrtanje snažnoga medveda.Magična pesma ptice pevačice omamljivala je njihova čula, blagoglagoljivost sove tupila njihove misli, a lukava lija lagano ih je vodila lavljoj jazbini.
Dani su prolazili. Godine su se nizale. Carstvo je postajalo sve manje i manje. Jednoga dana, na samom kraju ove priče, ostali su sami u životinjskome svetu - tromi, nepokretni i gladni, lav i medved.
Napomena: svaka sličnost sa realnošću je slučajna i namerna.
Kad sam čula o ovom - nisam mogla da verujem, kad sam snimak videla - nisam mogla da spavam, a sada, posle nekoliko dana i dalje mislim ono što sam napisala i na FB profilu: "znala sam da nismo normalan narod, ali ovo je za kolektivno samoubistvo" - prvo svih nas koji to radimo, a onda svih nas koji to ne vidimo i na kraju, svih nas koji to možemo da sprečimo, a ništa nismo uradili...
Odavno već u 17 sati ne raspremam sto i ne isključujem računar. Radno vreme se nečujno i po nepisanom pravilu produžilo do 18. Normalno, plata mi se nije povećala proporcionalno. Sada, u 2 minuta do 18 užurbano sakupljam papire i premeštam ih u fioku koju zaključavam jednom rukom dok drugom mišem ciljam dugme za Shutdown. Taman da kliknem izleti poruka:
„Draga moja, da li si dobila tekst novousvojenog Zakona o lepom izgledu?“
„Jebeš lep izgled, idem kući, gladna sam!“ odbrusim prijateljici jednom rečenicom i konačno spustim poklopac.
„Jebeš i bus, otiš’o je!“ jezivo dreknem u mobilni telefon koji je pokazivao 18:02.
Navučem bubice na uši i uplivam u haos zvani gradski saobraćaj. Usput kupim niskokaloričnu salatu, crni hleb i budjavi sir. Uzmem i buđave novine jer je na slici stajala Ceca sa sve najnovijim silikonima.
Konačno se ufuram na zadnju platformu, munem laktom dedicu sa jedno 3 kaputa na sebi i nabijem se do prozora. Otvorim novine, kad ono opet Zakon o lepom izgledu: jedva prošao, uz celonoćnu raspravu, al’ prošao.“
„Ma zabole me za zakon, gde je Ceca????“ grozničavo listam, vrtim strane napred-nazad, tražim slike, tekst, ništa!
„Pizda mu materina, neko je iščupao, mora da je bilo u sredini, tako mi i treba kad kupujem bajate novine!!!“
Zgužvam to smeće od štampe da ga bacim u prvu kantu na koju naiđem.
Zagledam se kroz prozor. Ma šta ima da gledam, prljavo okno iza koga u polumraku gamižu potuljeni nesretnici.
Razmotam opet onu novinu.
Hmmmm...
„Parametri koje mora da ispuni svaka punoletna građanka ove zemlje po novousvojenom Zakonu su:
Visina - između 166 i 186 cm. Sve gradjanke koje su ispod donje granice moraju nositi obuću sa platformom koja će im nadomestitineophodnu visinu, ne smeju ih skidati ni u situacijama trčanja za busom, šetnje po prirodi, ulaska u vodu radi kupanja na javom mestu, bavljenja sportom i slično. Sve građanke koje su iznad gornje granice moraju u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog zakona u službenom listu dostaviti svoje mere nadležnom organu, kao i potpisani i sudski overen zahtev da se mogu tretirati i osobama suprotnog pola.
Ukoliko se slučajnim merenjem kojeutvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema zakonom propisanu visinu, kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Visina sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 4 ovog člana.
Težina - između 52 i 68 kilograma. Sve gradjanke koje nemaju propisanu težinu moraju je svesti u zakonom propisane okvire u roku od 30 dana od objavljivanja ovog zakona u službenom listu. Ukoliko se slučajnim merenjem utvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema zakonom propisanu težinu kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Težina sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 3 ovog člana.
Boja kose – plava. Sve građanke koje imaju boju kose crnu, smedju ili crvenu, kao isve ostale prirodne ili farbane nijanse i boje moraju u roku od 8 dana od objavljivanja ovog zakona u službenom listu obojiti svoju kosu u Blond 3 marke HairColor. Ukoliko se utvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema Zakonom propisanu boju nijanse plave kose kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisan broj, kvota i struktura uvoznika ove boje kao i visina marži i prodajne cene.
Veličina grudi – ovim članom Zakona propisuje se isključivo donja granica veličine ženskog poprsja koje ne sme biti manje od 3. Sve građanke koje imaju sise manje od 3, moraju u roku od 30 dana od objavljivanja ovog Zakona u službenom listu izvršiti njihovu korekciju na bilo koju veličinu iznad minimalne. Zakonodavac ostavlja na volju gradjankama da same odaberu željenu vrednost. Ukoliko se slučajnim merenjem utvrdi da gradjanka posle propisanog roka ima sise manje od donje Zakonom propisane veličine kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Veličina grudi sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 4 ovog člana.
Dalje nema teksta zakona, samo nešto blablablablaaa.... Država se odlučila na ovaj poslednji korak, donošenjem ovako modernog evropskog zakona, kako bi poslednjim snagama motivisala svoje građane da učine nešto povodom izlaska iz teške ekonomske krize u koju je zemlja zapala, povećanja radnih sposobnosti i potencijala zemlje u svakom pogledu. Posebno treba naglasiti da će to znatno ubrzati evrointegracije naše zemlje, a već se pregovara i opovoljnim bankarskim kreditima koji će pod jednakim uslovima svim našim gradjankama starijim od 18 godina omogućiti da na brz i jednostavan način što pre zadovolje sva zakonske norme.
Zatvorih novinu i raširih usne u osmeh: „Jebeš ga, Ceca mora da se ofarba!!!“
Kada sam dobila prvi put ovu SMS poruku od sina, nije bilo šanse da je dešifrujem. Iznerviram se momentalno, okrenem njegov broj i nervozno se razderem u telefon: „Kojim jezikom ti pričaš, da te nisu usvojili vanzemaljci? Em te nema kući, em te ne razumem!!!“
On će na to skroz ‘ladno: „Pa, napisao sam ti da stižem kući...“
Tako, ako vam skoro „odrasla“ kći pošalje poruku da ne brinete i da je ona „Go2SQL“, ič se nemojte brinuti da će kojim slučajem zastraniti izučavajući kompjuterski jezik SQL! Ma, ne, još imate šanse da je odvučete kod prvog stiliste i napravite joj kasvetni „book“ da okuša sreću sa nekim ozbiljnijim zanimanjem od hakerašice... To vam ona umilno poručuje da je na putu ka školi.
Elem, ovo višegodišnje besomučno kucanje SMSova uzima svoj danak. Sediš naspram drugarice i tipkaš joj poruku, jer „real communication is out“...
Ih, kad se samo setim da su mi smetale engleske reči u srpskim rečenicama kad se napravi takva salata da pojma nemaš šta je onaj što ti priča hteo... „U bekstejdžu je bila fama, popularna pevaljka je zaboravila svoj aksesoar, pa se utripovala da joj medžer uvaljuje neki fejk!“
Sad mi to zvuči skoro idilično naspram ovoga: „Foodp?“kako bi ja, da sam kojim slučajem moderna keva, a ne neko gundjalo, trebalo da upitam (po mogućstvu off-line) svoje mezimče - da li je gladan.
Priznajem, ponekad komentarišem sa :LOL:, omakne mi se i BTW, ali ovo sa brojkama definitivno sluđuje!
Pa još kad se začini smajlijima (idi pa ga prevedi na srpski) kojima tako rado izražavamo osećanja!!! Ko onda može reči da tehnolgija uzima dušu, kad lepo mogu napisati :)))) i onda se zna da sam mnoooogo nasmejana. Skoro pa plačem od smeha... Suze zamislite sami!
Ko reši rebus znaće:
w8 –da ga neko negde čeka,
lvj0-da ga neko toliko voli, da je tu izjavu morao maksimalno da skrati
A ko hoće da uči dalje, ima gomila tutorijala!!! npr. ovde i ovde.
E, ne mogu da verujem da je došlo vreme da učim litspik!!???!!! Pa neću, bre!!! U ovoj zemlji ima toliko onih koji ne znaju ni maternji, sad još da učimo i veštačke jezike!!!
Čisto da bi se „razumeli“ sa mlađim generacijama!!?!!
Odbijam!!!
Umesto toga napraviću jednu malu anketu, za svoju dušu, pa ću probati da dobijem odgovore učenika završnog razreda osnovne i nekih razreda srednje škole. Ako vas ne mrzi, možete dati svoj doprinos toj mini anketi ovde i sada, a ja obećavam da ću vas izvestiti o rezultatima, ma kakvi oni bili...
Sećate se one otrcane: „jedna slika vrediviše od hiljadu reči!!“
„Pa, naravno!“ reći ćete...
Takođe, sećate se i one uglavnom autoritativno-preteće,nadmoćno-upozoravajuće, parališuće-ledene:
„Što sam video, video, ali ako čujem...“
Takođe, poznata vam je i pojava da horor film može izgledati i komično, ako ga pretvorite u nemi...
Elem, moja dilema je: kada nešto saopštiti rečima, dakle govorom, zvukom, uzviknuti, zagrmeti, urliknuti - ako treba...
a kada napasti slikom, tom jednom od hiljadu reči... ili možda gomilom slika...
Danas, u moru zvukova, slika, filmova, reči što se šire etrom, kakofonije zavijanja i urlikanja, kaleidoskopi pregršti slika i fleševa obesmišljavaju svaki pokušaj da nešto važno kažemo jedni drugima...
Pritom, ja nemam ambicija da pričam svima, ja se samo pitam KAKO da nešto važno saopštim nekim dragim ljudima, a da to dopre do njih u pravom trenutku, na pravi način...
Jer, to što govorimo istim jezikom, uopšte ne znači i da se razumemo...
U prilog ovog posta, iz kaleidoskopa YouTube, za vas slikom i zvukom, filtrirala:
HOME, film Yann Arthus-Bertrand-a Ceo film se, takođe, može skinuti sa YouTube-a.
Neću niti jednu jedinu reč (jaku, tužnu, svečanu, kakvu god...) o njegovoj poeziji...
Neću nijednu o njegovoj biografiji, bibliografiji, boemštini...
Sve to imate već na hiljadu drugih mesta...
Hoću samo da kažem: da je živ danas i da posmatra kako se reči "linkuju" u web, kako se smisao "taguje" OWL semantikom, kako se pomera značenje pojmova softverskim klasifikatorima, kako se meri težina napisanog teksa "page-rankom", kako se poezija ogoljuje bezdušnim indeksiranjem i svođenjem na puku frekvenciju pojavljivanja, a naklonost prema istoj meri brojem "lajkova" ... bio bi neizmerno, beznadežno bespomoćan, usamljen i tužan...
Jednostavno - neki se ljudi ne smeju roditi u drugo vreme, ne priliči im, ne paše im, u najmanju ruku žulja. Neke - tuđe vreme može samleti i odneti netragom. Ljudi koji, pak, pogode trenutak svoga nastanka smeju se nadati cvatu u zanosnu ružu čovečjega roda i mogu se nadati da će smisao onoga što su izgovorili biti prepoznat i u vremenima koja nisu njihova...
Ponekad se vredi dohvatiti TV daljinca - u slučajevima kada "naleti" nešto čemu vredi posvetiti vreme.Gosti ovonedeljnog Utiska nedelje: Gordana Ćirjanić, Svetislav Basara, Vasa Pavković, Vule Žurić (redosled nabrajanja preuzet iz naslova sa b92.fm).Kao što je nekada bilo inspirativno slušati Momu Kapora, tako je zanimljivo čuti i Basaru.
Rekoh, ‘ajdda se dohvatim daljinca, a bolje da nisam...
Ponekad se vredi dohvatiti TV daljinca - u slučajevima kada "naleti" nešto čemu vredi posvetiti vreme. B92 se potrudio da, posle Britanije, Kanade i Amerike, čiji su gledaoci imali prilike da letos odgledaju seriju "The Pillars of the Earth" istu prikaže u 4 nastavka i kod nas.
Sad, postoje dve mogućnosti: prva - zasesti svakog petka uveče u narednih mesec dana ispred TV-a i druga - skinuti seriju sa nekog torenta. Od ovog drugog sam odmah odustala kada sam prebrojala koliko fajlova i gigabajta treba skinuti i preračunala koliko vremena je potrebno da se serija od 8 epizoda i nareže. Iako mrzim propisivanje termina za razonodu, jer se nikad ne zna da li ću ih se dočepati, reših da pokušam...
Постови
