U poslednje vreme nešto prečesto idem na put poslom. To podrazumeva malu torbicu, priručnu torbu i laptop torbu. E, sad, bilo bi lepo da ta priručna torba može da ponese onoliko ženskih drangulija koliko u datom trenutku zamislim da bez njih ne mogu. Ali avaj, planove mi mrse umršeni punjači. Toliko ih mrzim da se nosim mišlju da napravim FB grupu “ortodoksnih hejtera punjača”, da formiram stranku za borbu protiv punjača, da doniram pokrete za istraživanje alternativnih prenosa energije. Ma, svašta mi pada na pamet. Jer... Ovo se više ne da izdržati.
Laptop ima dugačak i nezgrapan kabal, ispravljač i produžetak. Ako- kažem ja- moj mezimac ne može bez struje. Zatim sam se pomirila sa sudbinom da i mobilni mora da ima punjač. Odnekud se ispostavilo da mi je i MP4 plejer nezaobilazan rekvizit i pomagalo, naročito kad čekam osobe koje su uverene da se svet vrti oko njih i da ih se mora čekati, kad idem gradom pa ne želim da slušam buku, kad me iznerviraju klijenti-neplatiše i tako dalje. Muzika je moj sedativ, zato još jedan punjač u torbu. Na kraju, novi zakon o saobraćaju uvalio mi je i “bubicu”- bluetooth slušku koja, pogađate, ima punjač. Ovde sada ne pominjem kameru sa sve punjačem, jer je izbegavam maksimalno, 3A punjač za dopunjive baterije koje troši fotoaparat, zatim punjač za GPS uređaj, eksternu bateriju za laptop koja, takođe, ima svoj punjač. Ako dodamo specifične punjače za ove uređaje za punjenje u kolima, “šuma” postaje velika, grozna i deprimirajuća.
Moj očaj se posebno uvećava kada kasno shvatim da mi je baš onaj, u datom trenutku najvažniji, punjač ostao negde: na poslu, kod klijenta, u stanu. Onda nastaje panika “punjenja”- gde, kad i kako napuniti tu malu aždajicu koja ište struje.
Tako iz dana u dan...
Ne može me utešiti to što nisam usamljena u tom problemu. Punjači su moja noćna mora! Sve češće se pitam kako ću napuniti svoje “žive” bio-baterije kada jednog dana “kvrcnu” od besomučne jurnjave u opsuživanju i punjenju malih, zahtevnih, a nezamenljivih tehničkih sprava i uređaja koje svakodnevno vučem sa sobom? Pročitajte dalje...
Ocenite ovaj post:
Sport volim, fudbal ne! Uostalom fudbal je sve osim sporta - opsesija, pasija, hobi, ljubav, strast, zabava, razbibriga, briga, mora, tuga, srdžba, bolest, sreća...Sve to može i jeste ponekad taj čudnovati fudbal, ali od sporta nema nimalo. Oni koji ga gledaju, sport ne vide. Oni koji ga igraju, sport ne vide... Jedino petliće lažu da će jednog dana kada porastu i postanu PRAVI fudbaleri biti i sportisti.
Moja definicija fudbala daje mi za pravo i da pokažem šta mislim da je fudbal, a šta ne!
OVO je FUDBAL: Champions League Preview: Inter - Chelsea , odigrano juče (16.03.2010)
OVO NIJE FUDBAL: prvenstvena prvoligaška utakmica Zvezda-Rad odigrana prošle subote usred Beograda, a po izgledu kao da je negde na loše uzoranoj vojvođanskoj ledini (12.03.2010)
Ima ljudi na ovom svetu koji nam uvek kad ih ugledamo, susretnemo, čujemo ulepšaju dan. Ima ljudi na ovom svetu koji nam oplemene dušu svojim nenametljivim šarmom, humorom, oštrim okom i još oštrijim duhom. Ima ljudi za kojima tugujemo duboko u srcu onda kad zauvek odu. Onaj koji nas je danas zauvek napustio negde će u nebeskom carstvu slikati sve što nije stigao da naslika, raspredaće o onom o čemu nije uspeo da ispriča u svojim knjigama i čekaće na nas... Naš Momo. Svi mi koji smo odrastali, sazrevali, voleli, mrzeli, patili i radovali se uz njega i njegove knjige smemo valjda reći: NAŠ MOMO! Naš je taman toliko da prolijemo koju suzu, pustimo dubok uzdah i sa polica ormara skinemo njegove: Unu, Folirante, Poslednji let za Sarajevo...Kako sam volela njegovog Lera, kralja leptira! Kad god je dolazio u Vranje, a dolazio je kad ga je pozivala Snežana Radivojević Petrović , žena izuzetnih vidika, ideja i zanosa, bio je praznik. Večito mlad, u poznatoj izbledeloj teksas košulji, raspoložan za priču, šalu ali i argumentovani dijalog. Pričao je s neverovatnom lakoćom, kao što je i pisao. Pričao o svemu na duhovit i zanimljiv način. Medju Vranjancima dugo će se pamtiti kako je samo jedan jedini put ostao zbunjen i zapitan. Na Snežanino pitanje kako bi on sa vranjanskog na književni srpski jezik preveo rečenicu „Dadnala majka dve jabuke na dve deca“ Momo se zamislio, nasmejao i svom stilu odgovorio: „Nema prevoda, zato je vranjski dijalekat savršeniji“ što je izazvalo salve smeha medju prisutnima. Voleli smo Momu zato što je i on voleo ljude oko sebe. Retka vrlina... Neka mu je večna slava!
U kakvoj vezi mogu biti jedan političar kakav je Dragan Palma, bivši monah Simenon Vilovski i nepoznati haker koji sebe naziva Neo?
U kakvoj tek to može biti vezi sa mojim prethodnim postom?
Meni se čini da postoji tanana, a neraskidiva nit koja se ispreda, menja svoj lik i mrsi se kroz prostor i vreme.
Palma je ponovo u akciji. Vodi predane, marljive, siromašne studente, nigde manje no u Beč. Šta nam poručuje Palma iz daleka: roditeljima te dece poručuje da je bolji od njih, jer oni, roditelji, tolike godine nisu uspeli da svojoj čeljadi pokažu malo sveta, a on jeste. Ispada da je Palma studentima veći roditelj od njihovih. Ostalim Jagodincima poručuje:“Budite dobri, pa ću voditi i vas, vidite kako su išli poljoprivrednici, pa studenti, možda ste baš vi na redu da se poklonite Šenbrunu“. Nama ostalima kaže: “glasajte za mene pa ćete svi jednog dana, ako Bog i ja damo, probati Mocart kugle.“
Pa dobro, kakav ja ovde imam problem?
Imam problem što niko nije rekao da su studenti zloupotrebljeni, a njihovi marljivi, pošteni roditelji poniženi. Imam problem što osećam diskriminaciju u vazduhu, jer zašto studenti, a ne samohrane majke ili rudari. Zašto ne penzioneri? Koji to „poterovski razvrstavajući šešir“ nama deli sudbinu – ja nisam, ti možeš? Imam problem što postoji velika verovatnoća da se realizuje „posle mene – potop“. Jer, ko će vredne i siromašne studente voditi u Beč kada Palma to više ne bude mogao?
I tu dolazim u vezu sa prethodnim postom. Zašto bi se iko, pa i sam Palma, zalagao da se neke stvari sistemski reše, da se poboljša matrijalni status roditelja pa da oni, ako ne sutra, a ono za par ili desetinu godina mogu sami da vode ili šalju svoju decu tamo gde ona budu želela? Zašto okupiti TIM koji bi mogao da zapne i proba da uradi nešto, makar na lokalnom nivou, pa da sutradan bar dobar deo stanovništva može da otputuje na odmor. Zašto, kada mogu sve sam, kada sam najbolji, najjači, najpametniji, najdrčniji, naj,naj,naj... a sutra, a prekosutra? Hmmmm, sutra su izbori, a prekosutra...ma jebeš prekosutra...
...
Koliko ste puta uz račun za Infostan ili bilo koji drugi dobili praznu uplatnicu. Popuniš, uplatiš i osećaš da si uradio dobro delo. Neko će sutra imati toplu hranu, neko možda neće ići bos, a neko će možda dobiti lek. Koliko smo puta poslušali apel sa TV-a: narodne kuhinje, ljudi sa posebnim potrebama, deca bez staranja... ima mnogo onih kojim treba naša pomoć.
E, pa, zahvaljujući bezbožniku Vilovskom, mnogi od njih ostaće i dalje gladni, bolesni i bosi. I nije problem u nama. Mi bismo to činili i dalje, ali sada znamo da je istina ono u šta smo povremeno sumnjali. Tamo negde, umesto TIMOVA za pomoć unesrećenima, raseljenima, obogaljenima čuči armija Vilovskih čekajući naše novce i sve ostale vrste pomoći da njima sebi kupuje stanove, dzipove i druga razna čudesa. Obespravljeni ostaju napušteni i izdani.
Darodavci ostaju izigrani.
Posrednici čista srca bivaju bačeni na stub srama kao da su svi oni -Vilovski.
I svi smo izgubili...
I svima je strašni usud zario nož u srce. Da se okameni od ruke neljudske... Pojedinac iznad sistema, iznad vere, iznad zajednice, a moralo bi biti da je sve obrnuto...
...
Odmah je dobio inspirativno ime - Digitalni Robin Hud,a on sebe naziva NEO - po liku iz kultnog filmA „Matrix“. Pretpostvlja se da je Englez ili Letonac. Haker koji je uzdrmao letonijsku vladu pre par dana izbacivši na Twitter-u dokaze o onome što je izgleda praksa globalnih razmera: da se preveliki bonusi isplaćuju upravo u onim bankama i javnim preduzećima kojima država daje zamašnu pomoć... Neo se oglasio tvrđenjem da poseduje više miliona poverljivnih poreskih dokumenata. Letonska vlada i policija pokrenule su istragu. E sad, nije istraga u pravcu ko je pojeo milione već ko je NEO!!! Koji se POJEDINAC drznuo da raskrinka takav TIM za guljenje naroda...
Pa onda sutra recite da sam NEPOPRAVLJIVI individualac, pa onda recite da imam problem sa prilagodjenjem.
Molim lepo, prihvatam, ako mi se objasni: „ŠTA, BRE, RADE TI TIMOVI, KAD IM POJEDINCI VRŠLJAJU???“
Постови
