a propro izbora...

Kada bi se, kojim slučajem, zabranila upotreba budućeg vremena, mnogi  (političari) ne bi imali šta da kažu, ali bi tišina rekla više nego da su išta izgovorili.

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

ACTA - ad acta!!!

Dobra većina ljudi jedva preživljava, pa mu ACTA i ne znači ništa, ako će sutra ostati bez posla, struje, hleba... Za nas koji živimo od i za digitalne medije, digitalne podatke, aplikacije i resurse, ACTA je pitanje  a la "to be, or not to be!".
Zato uznemiruje najnovija vest iz Blica da smo kao "vredni" đaci požurili
http://www.blic.rs/IT/308737/Srbija-usvaja-sporazum-ACTA-koji-omogucava-cenzuru-na-netu

Koliko ACTA može biti zloupotrebljen, sve i da ima najbolje namere da zaštiti vlasnike autorskih dela, objasnila nam je Vesna Rakić Vodinelić ovde.

Na osnovu toga, ako zaista, citiram: "Državni organi koji kontrolišu granicu, na osnovu ACTA mogu uživati ovlašćenja koja inače, sme da ima samo sud: prema nekim tumačenjima granični službenici carine mogu da narede pregled lap topa ili IPad-a i njihovo oduzimanje na osnovu obične sumnje da sadrže falsifikovana intelektualna dobra (snimke muzike, filma i sl.) koji bi navodno bili namenjeni komercijalnoj, a ne, kao što uobičajeno jesu, ličnoj upotrebi (na primer, čl. 16)."  ovo bude važilo, može se desiti da bilo koji poslovni čovek može ostati na granici bez svog laptopa, a možda i kompletne opreme... Na koliko dugo? Ne znamo!

Imamo li u tom slučaju pravnu zaštitu ? Prema ACTA - nemamo! Citiram: " U čl. 12 ACTA nisu sadržane uobičajene procesne garantije za tuženog (navodnog prekršioca prava intelektualne svojine), zato što se privremene mere oduzimanja i zaplene njegovih dobara, za koje se tvrdi da su rezultat povrede prava intelektualne svojine, mogu izreći, a da se tuženom i ne pruži prilika da se izjasni (inaudita altera parte)."

Dok mi dokažemo sva vlasnička prava nad jedno zilion fajlova smeštenih na našem HDD-u , zaglavićemo zatvor! Citiram: "ACTA, pored građanskopravne zaštite, nameće državama potpisnicama obavezu krivičnopravne zaštite, tj. kriminalizaciju povreda prava intelektualne svojine u čl. 23, što odstupa od EU standarda, jer Direktiva EU 2004/48 uopšte ne predviđa kriminalizaciju. Pored toga ACTA ne obezbeđuje pravično suđenje i zaštitu procesnih prava okrivljenih. Iako se državama potpisnicama nameće obaveza kriminalizacije, u ACTA se ne pravi razlika između kopiranja koje je korisnik izvršio za sopstvenu upotrebu i onog za nezakonito sticanje profita, budući da se pojam komercijalne upotrebe intelektualnog dobra neodređeno i široko definiše."

Na kraju, iskreno se nadam u međunarodni razum (Wikipedia, Google, i ostali koji su već reagovali) jer se bojim da ga u našim glavama nema...
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

MTV i GREMI - eve me!!!

Da li je to "naš" Mlađa odustao od Nobela za ekonomiju ???


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Ukaki što više, možda ćeš napredovati brže!

Agencija za privredne registre iliti APR  od samog početka, a i danas, ruku na srce, deluje prilično dobro organizovano. Odeš, očas završiš posao bez trauma!  Čudo božije! I sajt im je bio dobar - par klikova i nađeš pun naziv firme i njen PIB, jer nema drugih razloga da gubiš vreme na njihovom sajtu, sem da sa par klikova skineš par neophodnih informacija ili dokumenata.

Jutros žurim da napišem račun novom klijentu. Firma se zove PN, nije me zanimalo kako im je puno ime, da li su privredno društvo ili preduzetnici... Nije moje da pitam već da odradim posao i da sa sajta skinem puno ime i PIB što bi bilo dovoljno da napravim poreski  ispravan  račun. Ali neki pametnjaković je smislio da sajt APR-a redizajnira tako da firmu možeš naći samo ako ukucaš njen matični broj ili deo poslovnog imena ali da ime bude duže od 3 slova. Koliko umem da brojim PN ima 2 slova u nazivu! Probam da unesem sedište firme, čak znam i adresu firme, jer sam odlazila kod njih da uradim posao! Avaj, ništa! Ako adresa nije deo punog poslovnog imena, pretraga je nemoguća. Iako taj podatak postoji u bazi Apr-a. Taj što je redizajnirao krasnu stranu za pretragu koja je dobro služila prethodnih godina i omogućavala da tražite po delu imena, po mestu i adresi i još koječemu misli da ćemo svi pamtiti 6-cifrene matične brojeve svih poslovnih partnera nebi li došli do njihovih 9-cifrenih pib-ova. Nazivi nisu bitni, adrese takođe, a šta ima da pamtimo gde se te firme nalaze.
MATIČNI BROJ JE ZAKON!


Da već nisu imali stranu koja je dobro radila, ne bih se ovoliko nervirala! Dakle, vratite staru stranu za pretragu, ukoliko vam je uopšte bitno da li neko otvara www.apr.gov.rs  

Ilustrativni prilozi...

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Basna

Ostareli i izmemogli lav nije više mogao da lovi.  Ogromne količine sala koje je nagomilao, tromost kojoj se predao,  gurmanluk, hedonizam i  raskalašnost otežavale su mu svakodnevni posao lova. Ali, on je car! Zašto bi uopšte morao da lovi??? Da ima imalo smisla i poretka, njegovi bi podanici morali biti srećni i zahvalni ako završe na njegovoj trpezi!!! I da ima smisla i reda, dolazili bi mu pred skute i čeljusti sa svom svojom skrušenošću i pokornošću, srećni što će ih baš on pojesti! Jer, mogla bi ih pojesti i hijena, pa šakal ili koja druga bedna zverka...

Jednoga dana, ostareli i izmemogli lav odlučio je da sprovede svoj najnoviji, najgenijalniji, najbestijalniji plan u delo.

Pozvao je sebi u goste gracioznu pticu pevačicu. Obećao joj je svu milost i zaštitu u zamenu za njenu svakodnevnu zavodljivu pesmu njegovom životinjskom carstvu.

Zatim je pozvao mudru sovu. I njoj je obećao  svu milost i zaštitu ukoliko njegove podanike svojom mudrošću ubedi u ono što je njegova zamisao.

Onda se dosetio i lukave lije. Ona bi taman, u zamenu za svoj život i blagostanje, mogla beskrajno dugo i  lukavo  da obmanjuje njegove podanike.

Na kraju je udesio i jednu izuzetnu stvar – svog najljućeg rivala, jedinog mogućeg protivnika pridobio je rečima:

„Ti ćeš, medo, stalno stajati pod mojim skutima, ponizno i mirno. Za uzvrat plen ćemo deliti na ravne časti i bićemo  siti i ti i ja.“

Meda se složio.

Životinjsko carstvo tužno je posmatralo posrtanje snažnoga medveda.  Magična pesma ptice pevačice omamljivala je njihova čula, blagoglagoljivost sove tupila njihove misli, a lukava lija lagano ih je vodila lavljoj jazbini.

Dani su prolazili. Godine su se nizale. Carstvo je postajalo sve manje i manje. Jednoga dana, na samom kraju ove priče, ostali su sami u životinjskome svetu - tromi, nepokretni i gladni, lav i medved.

Napomena: svaka sličnost sa realnošću je slučajna i namerna.

slika preuzeta  odavde
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Zaista - Tužna i Ružna Morava!

Kad sam čula o ovom - nisam mogla da verujem, kad sam snimak videla - nisam mogla da spavam, a sada, posle nekoliko dana i dalje mislim ono što sam napisala i na FB profilu: "znala sam da nismo normalan narod, ali ovo je za kolektivno samoubistvo" - prvo svih nas koji to radimo, a onda svih nas koji to ne vidimo i na kraju, svih nas koji to možemo da sprečimo, a ništa nismo uradili...



Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Uz dan žena - Zakon o lepom izgledu!

Odavno već u 17 sati ne raspremam sto i ne isključujem računar. Radno vreme se nečujno i po nepisanom pravilu produžilo do 18. Normalno, plata mi se nije povećala proporcionalno. Sada, u 2 minuta do 18 užurbano sakupljam papire i premeštam ih u fioku koju zaključavam jednom rukom dok drugom mišem ciljam dugme za Shutdown. Taman da kliknem izleti poruka:

„Draga moja, da li si dobila tekst novousvojenog Zakona o lepom izgledu?“

„Jebeš lep izgled, idem kući, gladna sam!“ odbrusim prijateljici jednom rečenicom i konačno spustim poklopac.

„Jebeš i bus, otiš’o je!“ jezivo dreknem u mobilni telefon koji je pokazivao 18:02.

Navučem bubice na uši i uplivam u haos zvani gradski saobraćaj. Usput kupim niskokaloričnu salatu, crni hleb i budjavi sir. Uzmem i buđave novine jer je na slici stajala Ceca sa sve najnovijim silikonima.

Konačno se ufuram na zadnju platformu, munem laktom dedicu sa jedno 3 kaputa na sebi i nabijem se do prozora. Otvorim novine, kad ono opet Zakon o lepom izgledu: jedva prošao, uz celonoćnu raspravu, al’ prošao.“

„Ma zabole me za zakon, gde je Ceca????“ grozničavo listam, vrtim strane napred-nazad, tražim slike, tekst, ništa!

„Pizda mu materina, neko je iščupao, mora da je bilo u sredini, tako mi i treba kad kupujem bajate novine!!!“

Zgužvam to smeće od štampe da ga bacim u prvu kantu na koju naiđem.

Zagledam se kroz prozor. Ma šta ima da gledam, prljavo okno iza koga u polumraku gamižu potuljeni nesretnici.

Razmotam opet onu novinu.

Hmmmm...

„Parametri koje mora da ispuni svaka punoletna građanka ove zemlje po novousvojenom Zakonu su:

• Visina - između 166 i 186 cm. Sve gradjanke koje su ispod donje granice moraju nositi obuću sa platformom koja će im nadomestiti  neophodnu visinu, ne smeju ih skidati ni u situacijama trčanja za busom, šetnje po prirodi, ulaska u vodu radi kupanja na javom mestu, bavljenja sportom i slično. Sve građanke koje su iznad gornje granice moraju u roku od 8 dana od dana objavljivanja ovog zakona u službenom listu dostaviti svoje mere nadležnom organu, kao i potpisani i sudski overen zahtev da se mogu tretirati i osobama suprotnog pola.

Ukoliko se slučajnim merenjem koje  utvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema zakonom propisanu visinu, kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Visina sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 4 ovog člana.

• Težina -  između 52 i 68 kilograma. Sve gradjanke koje nemaju propisanu težinu moraju je svesti u zakonom propisane okvire u roku od 30 dana od  objavljivanja ovog zakona u službenom listu. Ukoliko se slučajnim merenjem utvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema zakonom propisanu težinu kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Težina sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 3 ovog člana.  
•    
• Boja kose – plava. Sve građanke koje imaju boju kose crnu, smedju ili crvenu, kao i  sve ostale prirodne ili farbane nijanse i boje moraju u roku od 8 dana od  objavljivanja ovog zakona u službenom listu obojiti svoju kosu u Blond 3 marke HairColor. Ukoliko se utvrdi da gradjanka posle propisanog roka nema Zakonom propisanu boju nijanse plave kose kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisan broj, kvota i struktura uvoznika ove boje kao i visina marži i prodajne cene. 
• Veličina grudi – ovim članom Zakona propisuje se isključivo donja granica veličine ženskog poprsja koje ne sme biti manje od 3. Sve građanke koje imaju sise manje od 3,  moraju u roku od 30  dana od  objavljivanja ovog Zakona u službenom listu izvršiti njihovu korekciju na bilo koju veličinu iznad minimalne. Zakonodavac ostavlja na volju gradjankama da same odaberu željenu vrednost. Ukoliko se slučajnim merenjem    utvrdi da gradjanka posle propisanog roka ima sise manje od donje Zakonom propisane veličine kazniće se novčano u visini prosečne plate u Republici u mesecu u kome je prekršaj utvrđen. Posebnim članom ovog zakona biće propisana javna mesta, vrsta mernih sredstava i stručna sprema lica koja će meriti slučajno odabrane građanke i izdavati potvrde o saglasnosti mere Veličina grudi  sa Zakonom ili izricati prekršajne presude i visinu kazne koja je data u stavu 4 ovog člana.

Dalje nema teksta zakona, samo nešto blablablablaaa.... Država se odlučila na ovaj poslednji korak, donošenjem ovako modernog evropskog zakona, kako bi poslednjim snagama motivisala svoje građane da učine nešto povodom izlaska iz teške ekonomske krize u koju je zemlja zapala, povećanja radnih sposobnosti i potencijala zemlje u svakom pogledu. Posebno treba naglasiti da će to znatno ubrzati evrointegracije naše zemlje, a već se pregovara i o  povoljnim bankarskim kreditima koji će pod jednakim uslovima svim našim gradjankama starijim od 18 godina omogućiti da na brz i jednostavan način što pre zadovolje sva zakonske norme.

Zatvorih novinu i raširih usne u osmeh: „Jebeš ga, Ceca mora da se ofarba!!!“  

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

CM2HM – govorite li LeetSpeak?

Kada sam dobila prvi put ovu SMS poruku od sina, nije bilo šanse da je dešifrujem. Iznerviram se momentalno, okrenem njegov broj i nervozno se razderem u telefon: „Kojim jezikom ti pričaš, da te nisu usvojili  vanzemaljci? Em te nema kući, em te ne razumem!!!“

On će na to skroz ‘ladno: „Pa, napisao sam ti da stižem kući...“

Tako, ako vam skoro „odrasla“ kći pošalje poruku da ne brinete i da je ona „Go2SQL“, ič se nemojte brinuti da će kojim slučajem zastraniti izučavajući kompjuterski jezik SQL! Ma, ne, još imate šanse da je odvučete kod prvog stiliste i napravite joj kasvetni „book“ da okuša sreću sa nekim ozbiljnijim zanimanjem od hakerašice... To vam ona umilno poručuje da je na putu ka školi.

Elem, ovo višegodišnje besomučno kucanje SMSova uzima svoj danak. Sediš naspram drugarice i tipkaš joj poruku, jer „real communication is out“...

Ih, kad se samo setim da su mi smetale engleske reči u srpskim rečenicama kad se napravi takva salata da pojma nemaš šta je onaj što ti priča hteo... „U bekstejdžu je bila fama, popularna pevaljka je zaboravila svoj aksesoar, pa se utripovala da joj medžer uvaljuje neki fejk!“

Sad mi to zvuči skoro idilično naspram ovoga: „Foodp?“  kako bi ja, da sam kojim slučajem moderna keva, a ne neko gundjalo, trebalo da upitam (po mogućstvu off-line) svoje mezimče - da li je gladan.

Priznajem, ponekad komentarišem sa :LOL:, omakne mi se i BTW, ali ovo sa brojkama definitivno sluđuje!

Pa još kad se začini smajlijima (idi pa ga prevedi na srpski) kojima tako rado izražavamo osećanja!!! Ko onda može reči da tehnolgija uzima dušu, kad lepo mogu napisati :)))) i onda se zna da sam mnoooogo nasmejana. Skoro pa plačem od smeha... Suze zamislite sami!

Ko reši rebus znaće:

w8 –da ga neko negde čeka,

lvj0-da ga neko toliko voli, da je tu izjavu morao maksimalno da skrati

A  ko hoće da uči dalje, ima gomila tutorijala!!! npr. ovde i ovde.

E, ne mogu da verujem da je došlo vreme da učim litspik!!???!!! Pa neću, bre!!! U ovoj zemlji ima toliko onih koji ne znaju ni maternji, sad još da učimo i veštačke jezike!!!  

Čisto da bi se  „razumeli“ sa mlađim generacijama!!?!! 

Odbijam!!!

Umesto toga napraviću jednu malu anketu, za svoju dušu, pa ću probati da dobijem odgovore učenika završnog razreda osnovne i nekih razreda srednje škole. Ako vas ne mrzi, možete dati svoj doprinos toj mini anketi ovde i sada, a ja obećavam da ću vas izvestiti o rezultatima, ma kakvi oni bili...

Da li značenja termina: ovaploćenje, dežmekast, predisponiran, šilježe, žgaravica i zazubice možete:

objasniti bez upotrebe rečnika delimično, uz pomoc rečnika ne mogu objasniti uopšte, ali bi me interesovalo ne mogu objasniti, niti me interesuju njihova značenja.

Literaturu, kako domaću tako i stranu:

čitam redovno, prema svojim interesovanjima - preko 10 knjiga godišnje čitam povremeno - do 5 knjiga godišnje čitam samo ono što moram i kada moram ne čitam uopšte jer nemam vremena ne čitam uopšte jer mislim da je to gubljenje vremena ne čitam uopšte jer ima zanimljivijih načina da se dodje do saznanja ne čitam  jer su mi željene knjige nedostupne

Za one koji čitaju - čitam :

prozu-romane, eseje, pripovetke, putopise,... poeziju popularne bestselere stručnu literaturu novinske listove i časopise stripove tzv. žensku literaturu ono što se objavi na Internetu

U životu sam pisao(la):

literarne radove, potpuno sam(a) pesme-poeziju, potpuno sam(a) literarne radove, uz nečiju pomoć pesme-poeziju, uz nečiju pomoć nisam pisao uopšte

Drugima bih preporučio(la):

da čitaju književnost domaćih autora da čitaju književnost stranih autora da čitaju samo hit izdanja da čitaju samo stručnu literaturu da ne čitaju nista, ima pametnijih načina da se provede  vreme da se drže isključivo Interneta

 

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Da l’ da gledam il’ da slušam ?

Sećate se one otrcane:  „jedna slika vredi  više od hiljadu reči!!“

„Pa, naravno!“ reći ćete...

Takođe, sećate se i one  uglavnom autoritativno-preteće,  nadmoćno-upozoravajuće,  parališuće-ledene:

„Što sam video, video,  ali ako čujem...“

Takođe, poznata vam je i pojava da horor film može izgledati i komično, ako ga pretvorite u nemi...

Elem, moja dilema je: kada nešto saopštiti rečima, dakle govorom, zvukom, uzviknuti, zagrmeti, urliknuti - ako treba...

a kada napasti slikom, tom jednom od hiljadu reči... ili možda gomilom slika...

Danas, u moru zvukova, slika, filmova, reči  što se šire etrom, kakofonije zavijanja i urlikanja, kaleidoskopi pregršti  slika i fleševa obesmišljavaju svaki pokušaj da nešto važno kažemo jedni drugima...

Pri  tom, ja nemam ambicija da pričam svima, ja se samo pitam KAKO da nešto važno saopštim nekim dragim ljudima, a da to dopre do njih u pravom trenutku, na pravi način...

Jer, to što govorimo istim jezikom, uopšte ne znači  i  da se razumemo...

U prilog ovog posta, iz kaleidoskopa YouTube, za vas slikom i zvukom, filtrirala:

HOME, film Yann Arthus-Bertrand-a


Ceo film se, takođe, može skinuti sa YouTube-a.

 

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Pola veka od prejake reči Branka Miljkovića

Neću niti jednu jedinu reč (jaku, tužnu, svečanu, kakvu god...) o njegovoj poeziji...

Neću nijednu o njegovoj biografiji, bibliografiji, boemštini...

Sve to imate već na hiljadu drugih mesta...

 

Hoću samo da kažem: da je živ danas i da posmatra kako se reči "linkuju" u web, kako se smisao "taguje" OWL semantikom, kako se  pomera  značenje pojmova softverskim klasifikatorima, kako se meri težina napisanog teksa "page-rankom", kako se poezija ogoljuje bezdušnim indeksiranjem i svođenjem na puku frekvenciju pojavljivanja, a naklonost prema istoj meri brojem "lajkova" ... bio bi neizmerno, beznadežno bespomoćan, usamljen i tužan...

Jednostavno - neki se ljudi ne smeju roditi u drugo vreme, ne priliči im, ne paše im, u najmanju ruku žulja. Neke - tuđe vreme može samleti i odneti netragom. Ljudi koji, pak, pogode trenutak svoga nastanka smeju se nadati  cvatu u zanosnu ružu čovečjega roda i mogu se nadati da će smisao onoga što su  izgovorili biti prepoznat i u vremenima koja nisu njihova...

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Utisak „Utiska nedelje“

     Ponekad se vredi  dohvatiti TV daljinca - u slučajevima kada "naleti" nešto čemu vredi posvetiti vreme.  Gosti  ovonedeljnog Utiska nedelje: Gordana Ćirjanić, Svetislav Basara, Vasa Pavković, Vule Žurić (redosled nabrajanja preuzet iz naslova sa b92.fm).  Kao što je nekada bilo inspirativno slušati Momu Kapora, tako je zanimljivo čuti i Basaru.

Rekoh, ‘ajd da se dohvatim daljinca, a bolje da nisam...

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

The Pillars of the Earth

       Ponekad se vredi dohvatiti TV daljinca - u slučajevima kada "naleti" nešto čemu vredi posvetiti vreme. 
B92 se potrudio da, posle Britanije, Kanade i Amerike, čiji su gledaoci imali prilike da letos odgledaju seriju "The Pillars of the Earth" istu prikaže u 4 nastavka i kod nas.

  Sad, postoje dve mogućnosti: prva - zasesti svakog petka uveče u narednih mesec dana ispred TV-a i druga - skinuti seriju sa nekog torenta. Od ovog drugog sam odmah odustala kada sam prebrojala koliko fajlova i gigabajta treba skinuti i preračunala koliko vremena je potrebno da se serija od 8 epizoda i nareže. Iako mrzim propisivanje termina za razonodu, jer se nikad ne zna da li ću ih se dočepati, reših da pokušam...





Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Nije kraj dok se ne oglasi pištaljka iliti po čemu ću pamtiti 2010.

Kraj je kalendarske godine, pa se sumiraju "brojni" rezultati. Sva sreća te ne stižem da čitam štampu, čak ni elektronsku, pa nema velike šanse da mi se pomuti u glavi od svođenja brojeva i ciljeva koje smo dostigli.

Elem, imam ja neku svoju uvrnutu listu (btw. čikam Milka da izbaci svoju) koju, kad bolje razmislim, karkteriše jedna ista stvar, ona iz naslova ovog posta. Dakle, dok ne padne zavesa, ništa nije gotovo!

U prilog tome - Duško Kecman i 0.1 sekunda za pobedu:


Drugi prilog tome - Timoti Rej Braun,čovek čiji slučaj daje nadu.

Treće - Wikileaks, kakavgod da je, ništa više neće biti u svetu isto posle njega.

I četvrto, ali ništa novo! Svet, inače, ne pokazuje dovoljno empatije u slučajevima bolesti i gladi - Porto Prens, Haiti


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Kad-kucam-y-mislim-na-z

Pre izvesnog vremena ćaskamo na Skype moja prijateljica Sunčica i ja. Malo, malo, pa se umesto z utrpa y. Ja se kulturno izvinim. Onda opet kucam, u medjuvremenu, triput  promenim sa alt-shift jezik jer u pozadini žurim da završim neko parče koda. Onda joj se opet izvinim. Ona meni učtivo otpozdravlja da se i njoj to ponekad desi.

Onda ja tu stanem, zamislim se i zaključim da valjda nisam jedini frik koji više ne zna sa kojom tastaturom radi i gde je koje slovo, naročito famozno Z.

Onda padne dogovor da se formira FB strana, tek da sebi damo oduška...
http://www.facebook.com/pages/Kad-kucam-y-mislim-na-z/140200066031500?ref=sgm

Elem, kako više volim da pišem stihove i blog-postove od FB statusa i ostalih FB sadržaja, sve ostane zadugo na tome.

Onda rekoh - pesmica ne ide, nisam ja pisac tekstova estradne muzike, bar ne još uvek ;)

Kad ne ide to, onda evo programče, malecko, zgodno, sakrije se u systray i ima zadatak da kad god pogrešno ukucate y, a mislili ste na z to i ispravi.... Naravski, samo u Serbian Latin i Serbian Cyrilic.

Izgleda šašavo, al' ja više ne grešim :))

Linkovi:  http://rapidshare.com/files/438420121/setup.exe ili


http://rapidshare.com/files/438420222/Setupy2z.msi
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Kad se kockice slože

Imam dugogodišnjeg kolegu za koga nisam verovala (Tiko, oprosti) da čita išta drugo sem programskog koda i rezultata raznih auto-trka... Ali, koliko mi zaista znamo o sebi samima da bismo to isto tvrdili o drugima? Stvarnost nas vrlo, vrlo često demantuje. Lepa stvar je ako je demanti prijatan kao moj. Još lepša stvar je kada neko za koga verujete da i ne zna da vaš blog postoji, sve to pročita i još poželi da gostuje na njemu jednom svojom autorskom pričom. Dakle, evo mog kolege i prijatelja Tihomira, programera, menadžera i sada zaista ne znam šta još sve radi, dugogodišnjeg zaljubljenika u automobile i auto-trke. Priču mi je poslao na moj FB profil, a ja je ponosno delim sa vama...  

Kad se kockice slože...

Elem, odlučim ja u utorak oko podne da u sredu ujutru idem do Kule, onako poslovno. Spremim Hondu Accord 2.2 i setim se da bi možda moj prijatelj sa karting trka Nexy hteo da ide sa mnom, ako ništa drugo bar malo da se vozikamo 220 na sat. Zovem ga uveče telefonom i kažem da sutra idem sam u Kulu oko nekog posla, ali i da bi bilo zgodno da popričamo sa vlasnicima karting staze u Kuli oko dalje saradnje.

I Nexy naravno pristane, ali ima malo nekog posla ujutru pa da krenemo malo kasnije. 

Sa Tikinog FB profila -Milano - formula 1

Pristanem ja i pade dogovor.

Sreda ujutru, ja čekam da se Nexy javi... i čekam, a mobilni ćuti kao da je mrtav. Već 11 sati i zovem ga ja , a on kaže da ima još samo posla na jednom mestu i krećemo. ‘Ajde rekoh, samo me pozovi za desetak minuta. Prodje pola sata i ništa. Zovem ponovo, a Nexy kaže da je pogrešio ustanovu u kojoj treba da završi posao, da mu treba još bar jedan sat i konačno ja odlučim da podjem sam jer više nema vremena za odlaganje.

Krenem ja dakle sam i onako ga garim ko naša šampionka po gasu, i negde oko Novog Sada okrećem radio stanice.... i dodjem do Radia S. A kad tamo čujem neko "takmičenje gradova". U duelu danas , a za ovu nedelju, Leskovac i Vranje(a ja sam naravno stari Vranjanac po rodjenju). Ljudi glasaju SMS-om šaljuči poruke “VR ili LE “ sa nekim komentarom, a uključuju se i u živi program.Važi se i jedno i drugo. Čujem ja kako voditelj izmedju mnogopristiglih čita i SMS poruku sledeće sadržine: ”Glasam za Leskovac. Pozdrav od Nexy-ja". 

Zabezeknem se ja i rešim da izjednačim glasove , pa okrenem telefon onako vozeći, ali smanjim na nekih 100 sa 40. Uključe mene, za neki munut, u program uživo, ja se predstavim kao "Vranjanac na dugogodišnjem privremenom radu u Beogradu koji je trenutno na putu negde izmedju Novog Sada i Subotice i naravno glasam za Vranje". Pročavrljasmo još nekoliko minuta voditelj i ja na temu - ko voli pun stomak, jede leskovačke pljeskavice i glasa za Leskovac, a ko voli melem na dušu sluša vranjski merak i glasa za Vranje - dakle neka duhovno-materijalna tema za koju sam ja stručnjak i to se tu završi. Ponosan što sam izjednačio rezultat u glasanju sa Nexy-jem nastavim dalje da vozim i čekam rezuiltate glasanja, kad ono... Voditelj posle manje muzičke pauze čita ponovo SMS-ove i kaže: "Evo još jednog glasa za Vranje i puno pozdrava za prijatelja koji je negde izmedju Novog Sada i Subotice". Ja lud ili zbunjen, ne znam tačno, ukapiram da jedino Nexy zna za tu informaciju i da sada zbog mene, svog dobrog prijatelja, glasa za Vranje. Odlučim da i ja pošaljem SMS i da dam, naravno, još jedan glas za Vranje, ali i da pozdravim prijatelja Nexy-ja. Voditelj objavi i moj SMS i ja ponosan što sam se lepo ispozdravljao sa prijateljem, nagarim dalje. Čujem na kraju pobedilo Vranje za četiri glasa. Meni milo.

Stignem u Kulu, odem da završim svoj posao i u povratku reko sam sebi hajde da svratim na karting stazu koja je na samom ulazu u grad i popijem kafu i običnu vodu. Čisto malo da me želja mine. Lepo, sunčano vreme, rano popodne, divan pogled na stazu doduše praznu, jezerce mirno, tiho sve, ama pravi raj. Sednem ja i uz kaficu pošaljem SMS Nexy-ju u kome stoji isto ono što sam poslao i Radiju S: "vr sa karting staze u Kuli. Pozdrav za Nexy-ja.". Očekujem i nadam se povratnom SMS-u slične sadržine. Ne prodje mnogo vremena kad zaista zapišta telefon i stigne SMS od Nexy-ja , ali sa nekom ne baš povezanom temom. Zovnem ga telefonom da se objasnimo. Kažem ja njemu šta sam hteo, on meni da ništa ne razume, ali pretpostavlja da sam kucao u toku vožnje SMS pa pobrkao slova. 

Objašnjavam celu priču, onako majstorski, totalno nepovezano.... i posle protoka nepoznato mnogo vremena, konačno se razumesmo. Nexy nije taj Nexy!

Smehu nije bilo kraja......

Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Pameт у gлavu – ako je imaш

Nema me na Fejsu već duže, al’ nikom ne nedostajem. Nema me na blogu i opet nikom ne nedostajem. E, a da me nema na poslu, digla bi se frka... Al’ čovek je čudna biljka... Žurim da što pre posvršavam šta se nagomilalo, pa da opet ugrabim vreme za one koji bez mene mogu nauštrb onih koji bez mene ne žele i ne mogu...
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Zanimanje - bloger

     Za "neverne Tome" koji još uvek ne veruju sto posto Varagaću, evo demantija u vidu oglasa za posao blogera ovde. Sad, kakvi su uslovi rada, napredovanja i sl. koje nudi dotična kompanija, to još ne znamo. U ovom trenutku je vrlo važno da je čarobna granica prekoračena. Gospodo blogeri (i blogerke) red je da se uozbiljimo zar ne??? 
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Kome treba parada ponosa?

Onima koji broje glasače među sebi sličnima – autohtonim autokratama kratkog daha i dugog jezika.
Egzibicionistima, šovinistima, heteroseksistima - prikrivenim, neodlučnim i onim ortodoksnim.
Onima koje svrbe dlanovi jer nisu prebili sopstvenu ženu već nedelju dana.
Onima koji neguju uspešnu karijeru siledžija još iz zabavišta.
Neizlečenim i neizlečivim, iskompleksiranim gubitnicima koje su zaobišle sve lepe stvari na ovom svetu. Pripadnicima navijačkih grupa sa doživotnim članskim kartama nekih poluzavereničkih grupa, uvek na rubu bezumlja ofarbanog u sport.
Svima koji pate od demencije ili sindroma nezainteresovanosti po principu „šta me se tiče“.


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Blogujem jer ne znam da heklam

U blogosferi se prilično zahuktava pred predstojeći Blogopen.

Tu je sinoćno "Oko",

pa Dedin post

a možda ih ima još, a da ne znam.

Ispada da je na blogu najvažnije biti iskren. Valjda je najvažnije u životu biti iskren, ostalo dodje samo po sebi,a blog je ionako na drugom mestu, a možda i trećem, četvrtom... Tamo gde mu je trenutno realna pozicija u našem društvu danas, a to je jako nisko.

Ispada da moramo biti uvek sveži i novi i originalni da bi nas rado čitali, lajkovali, sledili i šta sve ne. A šta je sa onima koji to nisu?

Ne smatram da je blogovanje neka misija i da ima preveliki značaj. Eh, danas jesmo, sutra, možda, na žalost i nismo...

Najlepše mi je kod bloga što kad sednem da napišem nešto onda stvarno RAZMIŠLJAM o toj temi. U suprotnom mi mnoge stvari uđu na jedno, a izađu na drugo uvo.

Čitam ono što paše mome uvu i oku, ne gledam ko je autor i kako se kotira u blogosferi...

I kad ostavljam komentar duboko razmislim šta kažem, ne žvrljnem tek tako nešto tipa "ekstra ti je post", ili "vrh, brate" tek da domaćin vidi da eto čitam njegov blog. Možda dođe i na moj... Bezveze, ali tako ponekad funkcionišu stvari.


A kad sam sela da razmislim i odgovorim sebi samoj na pitanje za koje Varagić kaže da treba da postavimo sebi “zbog čega želite da blogujete?" onda je moj odgovor u naslovu ovog posta.

Nisam duhovita, nisam maštovita, nisam ni previše pismena, naprotiv, sasvim sam obična, al eto, nešto me tera da blogujem. Šta ću?

I ne lažem ako kažem da me ne zanima ni zarada ni neka korist od blogovanja. Iskreno rečeno i ne vidim je. To što sam radila prethodnih 20 godina donelo mi je dovoljno da se ne sekiram da li ću tek da otvaram poslovne svetove putem bloga.

To ne važi za ove mlađe koji to već prepoznaju i bez da im ja ili meni slični nešto tu pričaju.

Hmmmm i jest, razlog sto baš sada pišem ovaj post je što se strašno nerviram dok gledam vaterpolo Srbija-Hrvatska...


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:

Susret

    "Gde si, Sladjo, sto godina se nismo videle?!" uzvikujem iznenađeno, idući u susret nekadašnjoj komšinici i drugarici.
    "Vala, nismo..." otpozdravlja mi sa mnogo manje zanosa.
   "Šta radiš, gde si nestala?" pitam je dalje.
   Sad smo već zastale nasred ulice da se pozdravimo.
   "Tu sam, gde bih bila" nastavlja ona.
  "Kad nam je firma otišla u stečaj, pre tri godine, dugo nisam mogla da nađem  posao. Vidim nema u mojoj struci, pa rekoh - daj šta daš. Radila sam 6 meseci u jednoj menjačnici, ali mi je vlasnik isplatio samo  platu ipo, a doprinose ni za to. Zatim sam radila u jednoj pekari u centru. Uvek dobro snabdevena, ima kupaca, računam dobar promet, biće nešto i plate kad se radi 10 sati dnevno. Vraga! Kada ni posle 2 meseca nisam dobila ni dinara, odustala sam i od toga.


Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post: