Da l’ da gledam il’ da slušam ?

Sećate se one otrcane:  „jedna slika vredi  više od hiljadu reči!!“

„Pa, naravno!“ reći ćete...

Takođe, sećate se i one  uglavnom autoritativno-preteće,  nadmoćno-upozoravajuće,  parališuće-ledene:

„Što sam video, video,  ali ako čujem...“

Takođe, poznata vam je i pojava da horor film može izgledati i komično, ako ga pretvorite u nemi...

Elem, moja dilema je: kada nešto saopštiti rečima, dakle govorom, zvukom, uzviknuti, zagrmeti, urliknuti - ako treba...

a kada napasti slikom, tom jednom od hiljadu reči... ili možda gomilom slika...

Danas, u moru zvukova, slika, filmova, reči  što se šire etrom, kakofonije zavijanja i urlikanja, kaleidoskopi pregršti  slika i fleševa obesmišljavaju svaki pokušaj da nešto važno kažemo jedni drugima...

Pri  tom, ja nemam ambicija da pričam svima, ja se samo pitam KAKO da nešto važno saopštim nekim dragim ljudima, a da to dopre do njih u pravom trenutku, na pravi način...

Jer, to što govorimo istim jezikom, uopšte ne znači  i  da se razumemo...

U prilog ovog posta, iz kaleidoskopa YouTube, za vas slikom i zvukom, filtrirala:

HOME, film Yann Arthus-Bertrand-a


Ceo film se, takođe, može skinuti sa YouTube-a.

 

Ocenite ovaj post: