U poslednje vreme nešto prečesto idem na put poslom. To podrazumeva malu torbicu, priručnu torbu i laptop torbu. E, sad, bilo bi lepo da ta priručna torba može da ponese onoliko ženskih drangulija koliko u datom trenutku zamislim da bez njih ne mogu. Ali avaj, planove mi mrse umršeni punjači. Toliko ih mrzim da se nosim mišlju da napravim FB grupu “ortodoksnih hejtera punjača”, da formiram stranku za borbu protiv punjača, da doniram pokrete za istraživanje alternativnih prenosa energije. Ma, svašta mi pada na pamet. Jer... Ovo se više ne da izdržati.
Laptop ima dugačak i nezgrapan kabal, ispravljač i produžetak. Ako- kažem ja- moj mezimac ne može bez struje. Zatim sam se pomirila sa sudbinom da i mobilni mora da ima punjač. Odnekud se ispostavilo da mi je i MP4 plejer nezaobilazan rekvizit i pomagalo, naročito kad čekam osobe koje su uverene da se svet vrti oko njih i da ih se mora čekati, kad idem gradom pa ne želim da slušam buku, kad me iznerviraju klijenti-neplatiše i tako dalje. Muzika je moj sedativ, zato još jedan punjač u torbu. Na kraju, novi zakon o saobraćaju uvalio mi je i “bubicu”- bluetooth slušku koja, pogađate, ima punjač. Ovde sada ne pominjem kameru sa sve punjačem, jer je izbegavam maksimalno, 3A punjač za dopunjive baterije koje troši fotoaparat, zatim punjač za GPS uređaj, eksternu bateriju za laptop koja, takođe, ima svoj punjač. Ako dodamo specifične punjače za ove uređaje za punjenje u kolima, “šuma” postaje velika, grozna i deprimirajuća.
Moj očaj se posebno uvećava kada kasno shvatim da mi je baš onaj, u datom trenutku najvažniji, punjač ostao negde: na poslu, kod klijenta, u stanu. Onda nastaje panika “punjenja”- gde, kad i kako napuniti tu malu aždajicu koja ište struje.
Tako iz dana u dan...
Pročitajte dalje... Ocenite ovaj post:
Постови
